Laktozna intolerancija ili alergija na gluten: Kako ih razlikovati?

Da li ste ikada osetili nelagodnost nakon što ste pojeli parče pice ili popili čašu mleka? Možda ste pomislili da ste samo pokvarili stomak, ali šta ako je u pitanju nešto ozbiljnije? Intolerancija na laktozu, kao i ona na gluten, su dva stanja koja mogu izazvati slične simptome, ali se razlikuju u mnogim aspektima. U isto vreme su po jednom isti: oba mogu uticati na vašu ishranu i kvalitet života. Međutim, kako biste znali tačno na koji način da pristupite lečenju, bitno je razgraničiti da li vas muči laktozna intolerancija ili alergija na gluten. Na vašu sreću, IntroLab Laboratorija Beograd će vam razjasniti kako da razlikujete ova dva stanja, a takođe ćemo se dotaći i toga kako se dijagnostifikuju i leče. Zato, ostanite sa nama ako želite da saznate kako da se oslobodite neprijatnih simptoma; jednom za svagda!

Laktozna intolerancija: Definicija, uzroci i simptomi

Laktozna intolerancija nije alergija, već stanje u kojem vaš stomak ima problema sa varenjem laktoze, šećera koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Osnovni uzrok ovog stanja je nedostatak enzima po imenu laktaza. Ovaj enzim je zadužen za razlaganje laktoze na manje delove koje vaše telo može da iskoristi. Ako nemate dovoljno laktaze, laktoza se ne razgrađuje kako treba i ostaje u vašem sistemu, što izaziva simptome, poput:

  • nadutosti
  • gasova
  • dijareje
  • bolova u stomaku

Ako primetite ove simptome nakon što konzumirate mlečne proizvode, velika je šansa da ste netolerantni na laktozu. Srećom, ovo stanje se može lako dijagnostikovati i postoji mnogo načina da se simptomi ublaže ili, pak, eliminišu. U narednim delovima teksta, saznaćete kako da to uradite i kako da razlikujete laktoznu intoleranciju od alergije na gluten.

Hrana na stolu, uključujući hleb, sir, jaja i mleko.
Kod osoba koje su intolerantne na laktozu se javljaju neprijatni simptomi nakon konzumiranja mlečnih proizvoda, poput sira ili mleka.

Šta je alergija na gluten (celijakija)?

Dok se intolerancija na laktozu ne smatra bolešću već poremećajem, alergija na gluten, poznata i kao celijakija, je zapravo vrsta autoimune bolesti. Ovo znači da kod osoba koje boluju od iste, njihov imuni sistem napada sopstveno telo nakon što dođe do konzumacije glutena. Ali šta je to gluten? U pitanju je vrsta proteina koji se nalazi u žitarcima poput pšenice, raži i ječma.

Kada osoba sa celijakijom unese gluten, njihov organizam reaguje napadajući oblogu tankog creva. Vremenom, ukoliko ne dođe do izbacivanja namirnica koje sadrže ovaj protein, creva bivaju značajno oštećenja, što ometa apsorpciju hranljivih materija i dalje dovodi do niza zdravstvenih problema.

Kada su u pitanju sami simptomi ove bolesti, bitno je reći da oni neće biti isti kod svih. Međutim, neki se viđaju češće od ostalih i podrazumevaju:

  • Slično kao kod laktozne intolerancije, mogu se javiti probavne tegobe kao što su nadutost, gasovi i dijareja
  • Crvenilo, svrab i iritacija kože
  • Umor
  • Gubitak težine
  • Anemiju

Prisustvo nekih od ovih simptoma nakon konzumacije hrane bogate glutenom može ukazivati na to da bolujete od celijačne bolesti. Međutim, za razliku od netolerancije na laktozu, dijagnostika i lečenje iste je kompleksnije i zahteva medicinsku intervenciju.

Hleb i pecivo od belog brašna na tacni.
Gluten je protein iz žitarica; pšenični hleb obiluje njime.

Laktozna intolerancija ili alergija na gluten: Ključne razlike

Sada kada smo objasnili ova dva stanja ponaosob, vreme je da ih uporedimo posmatrajući nekoliko faktora.

Uzroci

  • Laktozna intolerancija: Uzrokovana je nedostatkom enzima laktaze.
  • Alergija na gluten: Uzrokovana je autoimunom reakcijom na gluten.

Simptomi: Preklapanje i specifične razlike

  • Laktozna intolerancija: Fokusira se uglavnom na probavne simptome kao što su nadutost, gasovi i proliv.
  • Alergija na gluten: Ima širi spektar simptoma koji uključuju probavne tegobe, ali i osip, umor i anemiju.

Dijagnostika

S obzirom da netolerancija na laktozu i celijačna bolest imaju različite uzroke i simptome, logično je pomisliti da će se i načini dijagnostike razlikovati. S tim u vezi, za laktoznu intoleranciju, testovi obično podrazumevaju testove daha ili analize krvi koji mere kako vaše telo reaguje na laktozu. Ove analize su relativno jednostavne i mogu se obaviti u većini laboratorija, uključujući i našu. S druge strane, dijagnostika celijakije je nešto kompleksnija. U IntroLab laboratoriji, na primer, možete uraditi HLA DQ2/DQ8 analizu genetičkih lokusa koji su asocirani sa ovom bolešću.

Pored same analize, pružamo vam i analitički zaključak genetičara za svaki detektovani alel u mutiranoj ili izmenjenoj formi i njegovu asocijaciju sa intolerancijom na gluten. Ovo je posebno korisno jer vam omogućava da razumete genetičku predispoziciju za ovu bolest, što je važno za dalje lečenje, ali i za ostale članove vaše porodice ukoliko se ustanovi nasledna osnova intolerancije na gluten.

Zbog različitih uzroka i simptoma ovih stanja, preporučuje se da se urade oba testa ako imate simptome koji bi mogli ukazivati na neko od ova dva stanja. Na taj način ćete dobiti potpunu sliku, te ćete na najbolji način moći da se konsultujete sa lekarom o samom planu lečenja.

Laboratorijski tehničar ispituje nešto uz pomoć mikroskopa.
Kako bi se utvrdilo da li je uzrok neprijatnih simptoma laktozna intolerancija ili alergija na gluten, potrebno je sprovesti određene genetičke analize.

Terapija

Kada je reč o lečenju netolerancije na laktozu i celijakije, pristupi su drugačiji, ali u isto vreme i slični jer oba poremećaja zahtevaju promene u ishrani i načinu života. Kada je u pitanju prvi, najčešći oblik terapije je izbegavanje mlečnih proizvoda. Ukoliko, pak, želite da nastavite da konzumirate iste, postoje i enzimski dodaci koji mogu pomoći u razgradnji laktoze. Ovi suplementi se obično uzimaju pre obroka i mogu značajno smanjiti intenzitet simptoma.

Kada je u pitanju alergija na gluten, terapija je obično mnogo rigoroznija. Osim što je potrebno izbegavati sve proizvode koji sadrže ovaj protein, postoji verovatnoća da će vam lekar prepisati određenu imunološku terapiju. Ovo je posebno važno jer celijakija može dovesti do ozbiljnih komplikacija ako se ne leči pravilno.

U oba slučaja, potrebna je konsultacija sa lekarom ili nutricionistom. Zašto? Jer isti mogu napraviti personalizovani plan lečenja koji će vam pomoći da se osećate bolje i da izbegnete potencijalne komplikacije. Takođe, redovni medicinski pregledi su važni za praćenje vašeg stanja i prilagođavanje terapije po potrebi.

Kontrola nad simptomima je kontrola nad životom

Ukoliko sumnjate da vas muči laktozna intolerancija ili alergija na gluten, vreme je da preduzmete kontrolu i uradite potrebne analize kako biste saznali koje stanje imate. Odluka da se testirate i pravilno lečite će vam omogućiti da konačno živite punim plućima, bez straha od nepredvidivih i neprijatnih simptoma. Nemojte dozvoliti da ovi poremećaju budu stvari koje vas ograničavaju, već izazovi koje ste sposobni da prevaziđete.

This site is registered on wpml.org as a development site.