4 Simptoma koji ukazuju da imate visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak, tj. hipertenzija, je medicinsko stanje koje nastaje usled jačeg pritiska krvi na zidove krvnih sudova.

Kada se javi periodično, obično ne predstavlja pretnju.

S druge strane, kod ljudi koji hronično imaju povišen pritisak vremenom može doći do oštećenja krvnih sudova i nagomilavanja naslaga na istim. Ove naslage neretko dovode do ateroskleroze, stanja koje se odlikuje delimičnom ili potpunom blokadom arterija. Protok krv i kiseonika usled ove blokade biva otežan ili onemogućen, čime se mozak i srce lišavaju krvi i kiseonika kojima se hrane. Kao posledica ovog nedostatka, oni ne mogu da funkcionišu normalno, te opasnost od moždanog i srčanog udara postaje više nego realna.

Kao što vidite, visok krvni pritisak može da pokrene lančanu reakciju koja nimalo nije bezazlena.

A sada, ključno pitanje: Da li je moguće prepoznati da patite od povišenog krvnog pritiska pre nego vrag odnese šalu? Da, ali veoma teško naročito ako ga ne merite redovno. Visok krvni pritsak gotovo da ne daje simptome, zbog čega je poznat kao “tihi ubica“.

Možda se pitate, šta je sa tvrdnjama da simptomi visokog pritiska podrazumevaju crvenilo lica, često krvarenje nosa, ili osećaj “pritiska“ u glavi. Sve su to netačne informacije!

Ipak, nekolicina simptoma mogu ukazivati da nešto nije u redu, te zahtevaju detaljnije ispitivanje u laboratorijsko dijagnostičkim ustanovama laboratorija u Beogradu.

Šta se smatra visokim krvnim pritiskom?

Verovatno ste upoznati da je normalna vrednost krvnog pritiska 120/80 milimetara živinog stuba (mmHg).

Da li to znači da se svaka vrednost veća od ove smatra povišenim pritiskom? Ne. Varijacije par jedinica gore-dole nisu alarmantne.

Da bi se pritisak smatrao visokim, treba da pređe prag od 130/80 mmHg.

Uz to, postoje tri stepena hipertenzije:

  • Hipertenzija 1. stepena koju odlikuje gornji pritisak u opsegu od 130 do 139 mmHg i donji pritisak od 80 do 89 mmHg.
  • Hipertenzija 2. stepena, sa gornjim krvnim pritiskom većim od 140 mmHg i donjim većim od 90 mmHg.
  • Hipertenzivna kriza kod koje je gornji pritisak veći od 180 mmHg, a donji veći od 120 mmHg.

Hipertenzivna kriza može biti opasna po život i zahteva hitno javljanje lekaru!

Lanac DNK
Visok krvni pritisak može biti uslovljen genetikom.

Šta je uzrok visokog krvnog pritiska?

Podaci kojima raspolaže Udruženje za hipertenziju Srbije ukazuju na to da svaka druga osoba u našoj zemlji pati od visokog krvnog pritiska. Od toga, svega 33,9% njih ima postavljenu dijagnozu hipertenzije i uzima terapiju za istu.

Brojke su zaista alarmantne. Ali zbog čega toliki broj ljudi ima problem sa regulacijom krvnog pritiska?

Postoji nekolicina uzroka krvnog pritiska, a smatra se da su najveći i najčešći krivci:

  • Genetika
  • Nepravilna ishrana koja podrazumeva konzumiranje previše soli i masne hrane, a nedovoljno voća i povrća.
  • Nedostatak fizičke aktivnosti
  • Gojaznost
  • Stres
  • Alkohol i pušenje
  • Hronične bolesti poput dijabetesa i bolesti bubrega

Simptomi koji prate visok krvni pritisak

Rani simptomi hipertenzije su često suptilni. Međutim, ako primetite neki od narednih četiri simptoma, a pogotovo više njih, razmislite o nabavci aparata za merenje pritiska i poseti lekaru.

1. Glavobolja i moždana magla

Blage, ali hronične glavobolje mogu biti posledica hipertenzije, kao i takozvana “moždana magla“. Ljudi koje muči moždana magle se često osećaju zbunjeno, zaboravno, imaju teškoće sa fokusiranjem i slabiju sposobnost za rešavanje problema. Međutim, ovi simptomi obično nisu primetni dok pritisak zaista ne postane veoma visok.

2. Nadutost praćena otežanim mokrenjem

Visok krvni pritisak je često usko povezan sa dijabetesom i bolestima bubrega, te neki ljudi kao nuspojavu mogu imati problema sa nadutošću i/ili otežanim mokrenjem. Zato, obratite pažnju na to koliko često mokrite i u kojoj meri, a ukoliko dođe do promena, obratite se lekaru.

3. Naglo pogoršanje vida

Hipertenzija neretko utiče na krvne sudove u očima i izaziva njihove oticanje. Kao posledica, mogu se javiti iznenadne promene vida, kao na primer zamagljen vid.

Osoba gleda kroz naočare i ne vidi dobro jer ima visok krvni pritisak
Iznenadne promene u vidu mogu biti posledica hipertenzije.

4. Vrtoglavica

Iznenadni osećaj vrtoglavice i gubitak ravnoteže može biti rani znaci moždanog udara uzrokovanog hipertenzijom. Ako je vrtoglavica povezana sa nečim očiglednim, na primer, sa naglim ustajanjem, ili ako brzo prođe, verovatno ne treba da brinete. Međutim, ako se nastavi, ne ignorišite je već odmah potražite lekarsku pomoć.

Često postavljana pitanja

1. Da li je visok krvni pritisak nasledan?

Da, visok krvni pritisak može biti nasledan. Ako imate članove porodice sa visokim krvnim pritiskom, postoji veća verovatnoća da ćete i vi imati isti problem.

2. Koje preglede i analize treba da uradim ako imam visok krvni pritisak?

Ako patite od hipertenzije, preporučuje se da uradite sledeće preglede i analize:

Velika je verovatnoća da će vam lekar dati da nosite holter, radi 24-satnog praćenje krvnog pritiska i bolje procene varijacija tokom dana i noći.

Lekar pise nesto na EKG nalazu
EKG se koristi u dijagnostici hipertenzije.

3. Kako sniziti visok krvni pritisak bez lekova?

Postoji nekoliko načina da snizite visok krvni pritisak bez lekova. Pre svega, promenite ishranu tako što ćete smanjiti unos soli i povećati unos voća, povrća i nemasnih proteina. Uvođenje redovne fizičke aktivnosti takođe može pomoći, naročito ako ste gojazni. Pored toga, ograničite unos alkohola, prestanite da pušite i pokušajte da smanjite nivo stresa kroz tehnike opuštanja kao što su meditacija i duboko disanje.

Budite proaktivni – vaš pritisak će vam biti zahvalan!

Visok krvni pritisak je ozbiljan problem koji može imati ozbiljne posledice ako se ne kontroliše. Da, tačno je da se ne može uvek lako prepoznati. Međutim, simptomi, iako suptilni, postoje, a oni koji obraćaju pažnju na svoje zdravlje bi trebalo da ih primete. Čak i ako nemate simptome, nije na odmet da nabavite aparat za merenje pritiska kako bi periodično proveravali da li je pod kontrolom. Uz to, ukoliko trenutno nemate najzdravije životne navike, promena na bolje vam sigurno neće škoditi. Smanjite unos soli, jedite više voća i povrća, vežbajte redovno i pokušajte da smanjite stres. Na ovaj način nećete samo držati pritisak pod kontrolom, već smanjiti mogućnost da obolite i od nekih drugih ozbiljnih bolesti.

 

Izvori:

HIPERTENZIJA U SRBIJI – Udruženje za hipertenziju Srbije. (2020, February 29). Udruženje Za Hipertenziju Srbije. https://www.uhsrb.rs/hipertenzija-u-srbiji/

This site is registered on wpml.org as a development site.