Veliki kašalj u Srbiji: Zaboravljeni neprijatelj koji ponovo “hara“

Tokom poslednjih nekoliko meseci, Srbija se suočava sa ponovnim pojavljivanjem velikog kašlja, bolesti za koju su mnogi zapravo i zaboravili da postoji. Ovaj nagli porast slučajeva obolevanja doneo je sa sobom mnoga pitanja i izazvao zabrinutost među građanima. I dok veliki kašalj, poznat i kao pertusis, nije nova pretnja, njegovo ponovno „buđenje“ izaziva oprez i potrebu za dubljim razumevanjem ove bolesti. Iz tog razloga, naša laboratorija u Beogradu će, danas, govoriti o tome šta je zapravo veliki kašalj, na koji način se ispoljava, kao i kako se može dijagnostifikovati i lečiti. Zato, ako tražite odgovore vezane za veliki kašalj u Srbiji, ostanite sa nama!

Šta je veliki kašalj?

Veliki kašalj, odnosno pertusis, je zarazna bakterijska infekcija respiratornog sistema koju uzrokuje bakterija Bordetella pertussis. Ova bolest je posebno poznata po snažnom, suvom kašlju koji se može čuti u serijama i često završava karakterističnim „zviždukom“ prilikom udaha. Iako se često smatra bolešću koja pogađa isključivo decu, može uticati na ljude svih uzrasta.

Jedna od glavnih karakteristika velikog kašlja je njegova sposobnost da ostane „neprimetan“ u ranoj fazi, jer se simptomi u početku mogu lako pomešati sa običnom prehladom. Međutim, kako bolest napreduje, kašalj postaje intenzivniji i češći, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija, posebno kod male dece.

Značajno je istaći da je veliki kašalj izuzetno zarazan, posebno u prvim nedeljama nakon pojave simptoma. Bakterije se šire kapljičnim putem, kada zaražena osoba kašlje ili kine, što ukazuje na važnost rane dijagnoze pomoću laboratorijskih analiza i izolacije obolelih kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije.

Simptomi velikog kašlja

Kada govorimo o simptomima pertusisa, bitno je napomenuti da se oni obično razvijaju postepeno. U početnoj fazi, simptomi mogu biti slični simptomima obične prehlade, što znači da se bolest isprva ispoljava curenjem nosa, blagim kašljem i niskom temperaturom i to između 7 i 21 dana od izlaganja uzročniku iste. Ovo može dovesti do toga da se bolest u početku lako previdi.

Devojčica koja duva nos.
Veliki kašalj u Srbiji je ponovo aktutelan. Međutim, teško ga je prepoznati jer u početku liči na običnu prehladu.

Međutim, nakon jedne do dve nedelje, ona prelazi u karakterističnu fazu intenzivnog kašlja. Ovi napadi kašlja mogu biti toliko snažni da otežavaju normalno disanje. Uz to, kašalj može biti praćen „grgoljenjem“ prilikom udaha, što je naročito izražajno kod dece. Sami napadi mogu biti izuzetno iscrpljujući i često se javljaju u serijama. Štaviše, kod mališana, ali i kod poneke odrasle osobe pogođene ovom bolešću, kao posledica jakog kašljanja, može doći i do komplikacija. Neke od najčešći su povraćanje ili čak kratkotrajni gubitak svesti. U težim slučajevima, pertusis može dovesti i do:

  • većih problema sa disanjem,
  • pneumonije,
  • trajnog oštećenja pluća.

Da li je u pitanju iskorenjena bolest?

Veliki broj ljudi u Srbiji, ali i šire, je do sada verovao da je veliki kašalj iskorenjena bolest. Ali, ako je to istina, kako je moguće da u današnje doba imamo slučajeve obolevanja od ove bolesti? Odgovor je kompleksniji nego što mislite. Istorijski gledano, pertusis je bio jedan od glavnih uzročnika smrtnosti kod dece. Međutim, sa pojavom vakcine, broj obolelih i težina bolesti su se značajno smanjili. Ovo je dovelo do percepcije da je bolest gotovo iskorenjena, posebno u razvijenim zemljama.

Ipak, poslednjih godina svedoci smo porasta slučaja velikog kašlja u mnogim delovima sveta, uključujući i Srbiju. Jedan od razloga za ovu ponovnu pojavu može biti smanjenje stope vakcinacije, kao i činjenica da imunitet stečen vakcinacijom ili prethodnom infekcijom vremenom slabi. Takođe, određene genetičke promene u sklopu same bakterije Bordetella pertussis su donekle doprinele i njenoj većoj otpornosti na vakcine.

S tim u vezi, iako je vakcinacija značajno smanjila rizik od obolevanja, veliki kašalj nije potpuno iskorenjen i i dalje predstavlja zdravstveni izazov. Ovo je posebno važno u kontekstu zaštite najranjivijih grupa. U njih spadaju nevakcinisana deca, starije osobe, i osobe sa oslabljenim imunim sistemom.

Da li postoji vakcina?

I time dolazimo do vakcine. Kao što ste već mogli da zaključite, da, ona postoji. Upravo zahvaljujući njenom postojanju i možemo da kažemo da je bolest skoro pa “otišla u zaborav“. Vakcina protiv velikog kašlja je integralni deo programa imunizacije u našoj zemlji, a daje se u kombinaciji sa vakcinama protiv difterije i tetanusa (DTP vakcina). Ona se daje u nekoliko doza tokom prve dve godine života deteta, sa kasnijim pojačivačima u detinjstvu i adolescenciji. Kada je u pitanju efikasnost DTP vakcine, ona je visoka, naročito u prvim godinama nakon vakcinacije. Međutim, važno je naglasiti da imunitet koji ona pruža vremenom može opasti. To znači da su periodični pojačivači neophodni kako bi se održao visok nivo zaštite, posebno u populaciji dece. Da bi bolest ponovo postala daleki, zaboravljeni neprijatelj, potrebno je povećati svest ljudi o istoj, te pronaći načine da se sama stopa revakcinacije u kasnijem dobu poveća.

Majka bodri dečaka koji je primio vakcinu dok mu lekar lepi flaster na mesto uboda
Najbolji način da se stane na put bolesti je kroz vakcinaciju.

Kako do dijagnoze?

Danima vas muči iscrpljujući kašalj praćen nekim od pomenutih simptoma. Da li je u pitanju pertusis? Niko vam na ovo pitanje ne može odgovoriti bez odgovarajućih pregleda i laboratorijske dijagnostike. Dakle, vaš prvi korak ka razgraničavanju da li vas muči prehlada, grip, ili pak veliki kašalj, je da posetite lekara. Tokom pregleda, lekar će posebno obratiti pažnju na karakteristike kašlja i prisustvo „zvižduka“ prilikom udaha, što može biti indikativno za ovu bolesti. Ipak, najsigurniji način za dijagnozu je laboratorijsko testiranje. Postoje različite metode koje se mogu koristiti, počevši od mikrobioloških ispitivanja, do raznih genetičkih analiza.

Međutim, jedan od najpouzdanijih testova je zapravo PCR test (polimerazna lančana reakcija), koji omogućava detekciju genetičkog materijala bakterije Bordetella pertussis. Većina laboratorija za analizu ovog tipa zahteva uzorak krvi ili bris. S druge strane, uzimanje uzorka za analizu u IntroLab laboratoriji je daleko manje invazivno, jer je za dalje ispitivanje, pored brisa, dovoljna i pljuvačka. S obzirom da je bolest daleko zastupljenija kod dece, ova informacija je od naročitog značaja za roditelje. Kada je sam test u pitanju, on je veoma osetljiv, te može brzo identifikovati prisustvo bakterije, čak i u ranoj fazi bolesti.

Pored PCR testa, u nekim slučajevima se može kultivisati i kultura bakterije, što zahteva više vremena ali može biti korisno za potvrđivanje dijagnoze. Takođe, serološka testiranja mogu biti od pomoći u detektovanju različitih vrsta antitela na Bordetella pertussis koja se javljaju u različitim periodima izloženosti ovoj bakteriji. U pitanju su testovi koji dokazuju prisustvo:

Šta ako do bolesti dođe?

Kada se dijagnoza velikog kašlja potvrdi, važno je pristupiti lečenju na pravi način. Samo lečenje u velikoj meri zavisi od starosne dobi pacijenta i težine simptoma. U većini slučajeva, posebno kod blagih oblika bolesti, ono se može sprovoditi kod kuće. Antibiotici igraju ključnu ulogu u terapiji. Oni su najefikasniji kada se primene u ranoj fazi bolesti, jer mogu skratiti trajanje kašlja i smanjiti rizik od širenja infekcije. Najčešće se koriste makrolidi, kao što su azitromicin ili eritromicin. Ipak, jako je bitno ne uzimati antibiotike na svoju ruku, već se, pre svega konsultovati sa lekarom!

Deda koji kašlje pa je stavio ruku na usta dok u jednoj ruci drži čašu vode.
Ukoliko vas snađe veliki kašalj, bitno je da odmarate, hranite se zdravo i unosite dovoljno tečnosti.

Pored antibiotika, puno odmora, adekvatan unos tečnosti i održavanje dobre higijene disajnih puteva su itekako bitni. U slučajevima teškog kašlja, mogu se koristiti i određeni preparati za njegovo ublaženje, mada je njihova efikasnost često ograničena. Za najranjivije grupe, kao što su vrlo mala deca, osobe sa oslabljenim imunitetom ili sa postojećim respiratornim bolestima, hospitalizacija je često neophodna. Zbog čega je to tako? Razlog je taj što, u bolničkim uslovima, pacijenti mogu dobiti stalni nadzor, kao i intenzivniju negu koja podrazumeva terapiju kiseonikom, ukoliko je to potrebno.

Važno je napomenuti da čak i nakon oporavka, pacijenti mogu nastaviti da kašlju narednih nekoliko nedelja ili čak meseci. Zato je važno pratiti oporavak i pridržavati se preporuka lekara.

Veliki kašalj u Srbiji: Izazov ali ne onaj nepremostivi!

Dok se suočavamo sa ponovnim izbijanjem velikog kašlja, bitno je da podignemo svest o ovoj bolesti, njenim simptomima, metodama dijagnostike i lečenju. Sada, više nego ikada, važno je naglasiti i ulogu vakcinacije  u suzbijanju širenja pertusisa. Sa adekvatnim informacijama i pravilnim pristupom zdravstvenoj zaštiti, možemo zajedno raditi na smanjenju rizika od obolevanja od ove bolesti. Na taj način ćemo zaštiti ljude oko sebe, ali i naše najmilije, često one najmlađe. Zato, hajde da se kolektivno ponašamo odgovorno, te osiguramo da veliki kašalj u Srbiji ostane samo gorka uspomena na prošlost, a ne opasnost u sadašnjosti!

This site is registered on wpml.org as a development site.