Roze oktobar: šta svaka žena treba da zna o raku dojke

Oktobar se u celom svetu obeležava kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, poznatiji kao Roze ili Pink oktobar. Roze mašna podseća na jednu jednostavnu činjenicu: rak dojke je bolest kod koje vreme otkrivanja najviše utiče na ishod. Zato je cilj ovog meseca da što više žena zna svoje faktore rizika, redovno se pregleda i na vreme reaguje na promene.

Koliko je rak dojke čest u Srbiji?

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji — i po broju obolelih i po broju umrlih. Broj obolelih sličan je zemljama u okruženju, ali Srbija ima visoku stopu smrtnosti, pre svega zato što se bolest često otkriva kasno. Kod manje od trećine žena (28,4%) tumor je dijagnostikovan dok je bio manji od 2 cm i ograničen na tkivo dojke.

• Novoobolele žene godišnje (prosek 2016–2021): oko 4.480
• Umrle žene godišnje (prosek 2016–2021): oko 1.720
• Uzrast sa najvišim stopama obolevanja: 65–74 godine
• Tumor otkriven dok je manji od 2 cm: 28,4% slučajeva
• Izlečivost kada se otkrije na vreme: više od 90%
• Organizovani skrining mamografijom: žene 50–69 godina, na svake 2 godine

Iako se najčešće javlja posle 40. godine, maligni tumor dojke nije bolest isključivo starijih žena. Kod žena sa naslednom sklonošću bolest se može razviti znatno ranije, zbog čega je poznavanje porodične istorije važno već u dvadesetim i tridesetim godinama.

Ko ima povećan rizik od raka dojke?

Tačan uzrok nastanka raka dojke još uvek nije u potpunosti razjašnjen, pa ne postoji mera koja ga pouzdano sprečava. Poznati su, međutim, faktori koji rizik povećavaju:

• godine — rizik raste sa starenjem, a najveći broj obolelih je starosti 50–69 godina
• rak dojke ili jajnika kod bliskih srodnica — majke, sestre, tetke ili bake
• prva menstruacija pre 12. godine ili menopauza posle 50. godine
• nerađanje ili prvi porođaj posle 30. godine
• nasleđena mutacija u genima BRCA1 ili BRCA2

Od svih navedenih faktora, porodična istorija je jedini koji može da ukaže na nasledni rak dojke — i jedini koji se može proveriti genetičkom analizom, pre nego što se bolest pojavi.

Kako se karcinom dojke otkriva na vreme?

Rano otkrivanje počiva na tri stvari: poznavanju sopstvenog tela, redovnim pregledima i brzoj reakciji na promene.

Samopregled dojki jednom mesečno

Samopregled je najjednostavniji način da upoznate izgled i strukturu svojih dojki i primetite promenu. Najbolje ga je raditi jednom mesečno, nekoliko dana posle menstruacije, kada su dojke najmanje osetljive. Žene u menopauzi mogu da izaberu isti dan svakog meseca. Samopregled ne zamenjuje mamografiju, ali pomaže da promena ne prođe nezapaženo između dva pregleda.

Mamografija i organizovani skrining

Organizovani skrining raka dojke u Srbiji sprovodi se od decembra 2012. godine. Žene od 50 do 69 godina nadležni dom zdravlja poziva na mamografiju na svake dve godine. U Beogradu je u program uključeno osam domova zdravlja za opštine Lazarevac, Palilula, Stari grad, Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Zemun i Surčin.

Ako niste dobili poziv, na mamografiju možete da se javite i sami, uz uput izabranog lekara. Mamografijom se otkrivaju tumori manji od 1 cm, koji se još ne mogu napipati — upravo u fazi kada je prognoza najbolja.

Simptomi zbog kojih se odmah javlja lekaru

Ne čekajte sledeći redovan pregled ako primetite:

• kvržicu ili zadebljanje u dojci ili pazuhu
• promenu veličine ili oblika dojke
• uvlačenje bradavice ili iscedak iz nje
• promenu kože — crvenilo, udubljenje ili izgled „narandžine kore“

Većina kvržica u dojci nije maligna, ali svaku novu promenu treba da proceni lekar. Tumor marker CA 15-3 nije test za rano otkrivanje, jer u ranoj fazi bolesti obično nije povišen — koristi se za praćenje žena kod kojih je karcinom dojke već dijagnostikovan.

Šta su BRCA1 i BRCA2 geni i kako utiču na rizik?

BRCA1 i BRCA2 su geni koje ima svaki čovek. Njihova uloga je da popravljaju oštećenja DNK i tako sprečavaju nekontrolisan rast ćelija. Kada je jedan od ovih gena izmenjen, ta zaštita slabi, a raste rizik od više vrsta malignih bolesti — pre svega raka dojke i jajnika, ali i raka prostate i pankreasa.

Mutacija se nasleđuje od majke ili od oca. Osoba koja nosi mutaciju ima 50% šanse da je prenese svakom svom detetu, bez obzira na pol deteta. Zato BRCA nalaz nije samo lična informacija, već podatak važan za celu porodicu.

Prema procenama američkog Nacionalnog instituta za rak, rizik do 70–80. godine života izgleda ovako:

• Rak dojke: opšta populacija oko 13%, BRCA1 mutacija 55–72%, BRCA2 mutacija 45–69%
• Rak jajnika: opšta populacija oko 1,2%, BRCA1 mutacija 39–44%, BRCA2 mutacija 11–17%

Kome se preporučuje testiranje na BRCA mutacije?

Testiranje nije rutinska analiza za sve žene. Preporučuje se kada postoji razlog za sumnju na nasledni oblik bolesti: kada u porodici ima više srodnica sa rakom dojke ili jajnika, kada je neka srodnica obolela pre 50. godine ili kada se u porodici javio rak dojke kod muškarca. Indikacije su i atipične proliferativne promene u dojci, već dijagnostikovan tumor i procena terapijske osetljivosti. Odluku o testiranju najbolje je doneti uz lekara ili u genetičkom savetovalištu.

Koje mutacije otkriva IntroLab onkogenetički test?

Test na BRCA1 i BRCA2 mutacije u IntroLab laboratoriji zasniva se na ciljanoj detekciji 8 mutacija, opisanih kao najpatogenije i najučestalije u našoj populaciji:

• BRCA1: 185delAG, 4153delA, 5382insC, 3819delGTAAA, 385delGTCT, 300T>G (Cys61Gly), 2080delA
• BRCA2: 6174delT

Izbor mutacija nije slučajan. Istraživanja porodica sa rakom dojke i jajnika sa prostora bivše Jugoslavije pokazala su da se mutacije 185delAG i 5382insC u genu BRCA1 ponavljaju u više nepovezanih porodica.

Važno je znati i ograničenje ciljanog testa: on proverava tačno ovih 8 mutacija. Negativan rezultat znači da nijedna od njih nije pronađena, ali ne isključuje druge, ređe mutacije u genima BRCA1 i BRCA2, niti u drugim genima povezanim sa naslednim rakom. Kod izražene porodične istorije lekar može da predloži kompletno sekvenciranje gena BRCA1 i BRCA2 NGS metodom.

Šta znači pozitivan rezultat testa?

Pozitivan nalaz nije dijagnoza raka. On znači da je rizik povećan i da je potreban drugačiji plan praćenja — najčešće raniji i češći pregledi, uključujući magnetnu rezonancu dojki, o čemu odlučuje lekar. Za žene koje su već obolele, nalaz može da utiče na izbor terapije: pacijentkinje sa BRCA mutacijom i karcinomom jajnika kandidati su za ciljanu terapiju PARP inhibitorima. Rezultat je koristan i članovima porodice, koji mogu da provere da li su nasledili istu mutaciju.

Kako IntroLab učestvuje u Roze oktobru?

Tokom Roze oktobra, IntroLab će u saradnji sa partnerima omogućiti besplatne analize BRCA1 i BRCA2 mutacija. Cilj inicijative je da genetičko testiranje bude dostupnije ženama sa porodičnom istorijom koja može ukazivati na povećan rizik od razvoja karcinoma dojke i jajnika.

Roze oktobar traje mesec dana, prevencija ceo život

Roze oktobar na rak dojke podseća jednom godišnje, ali samopregled, mamografija i poznavanje porodične istorije važni su svakog meseca. Ako u vašoj porodici postoji rak dojke ili jajnika, razgovarajte sa lekarom o tome da li su genetičke analize za vas.

IntroLab laboratorija u Beogradu na Južnom bulevaru 116 radi širok spektar genetičkih analiza, uključujući onkogenetički test na BRCA mutacije. Za informacije o analizi i termin uzorkovanja, kontaktirajte IntroLab — naš tim će vam objasniti kako se test radi i kada stižu rezultati.