Praćenje zdravlja srca: Značaj redovnih analiza

S obzirom da većina nas živi užurbanim životom, neretko nam se dešava da zaboravljamo na najvažniji aspekt istog—zdravlje. Među najkritičnijim delovima našeg zdravlja je upravo zdravlje srca, vitalnog organa koji nas doslovno održava u životu. Sa porastom modernih bolesti, zdravlje srca postaje sve važnija tema. Ipak, mnogi od nas nisu svesni kako naše svakodnevne navike i izbori utiču na isto. Kroz ovaj tekst, renomirana biohemijska laboratorija u Beogradu, IntroLab, istražuje kako redovne analize i praćenje zdravlja srca mogu pomoći u sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti. Onih koje su, nažalost, sve učestalije.

Kardiovaskularne bolesti i njihova učestalost u savremenom dobu

U današnje vreme, kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti širom sveta. Na osnovu istraživanja sprovedenog od strane osoba iza programa Global Burden of Disease, zaključeno je da je od 1990. do 2022. godine broj smrti uzrokovanih bolestima srca i krvnih sudova porastao sa 12.4 na 19.8 miliona. Pri tom, najveća standardizovan stopa smrtnosti od ovih bolesti je primećena upravo u Istočnoj Evropi, kojoj pripada i Srbija, sa 553 smrti na 100,000 ljudi.

Ove bolesti, u koje spadaju razni poremećaji srca i krvnih sudova, često su rezultat kombinacije genetičkih faktora i životnih navika. Razvoj tehnologije i medicine doneo je napredak u dijagnostici i lečenju. Međutim, takođe je doveo i do povećanja brojeva slučajeva ovih bolesti, delimično zbog savremenog načina života koji uključuje nedovoljno kretanja, stres i neadekvatnu ishranu zbog nedostatka vremena.

Lekar koji analizira EKG rezultat
Srbija spada u jednu od zemalja koja se suočava sa najvećom stopom smrtnosti od srčanih oboljenja u Evropi, zbog čega je redovno praćenje zdravlja srca izuzetno bitno.

Najčešće bolesti srca

Postoji nekolicina bolesti srca, koje variraju od onih manje ozbiljnih, do onih po život opasnih. Pak, one najčešće su:

  • Ishemijska bolest srca
  • Hipertenzija (visok krvni pritisak)
  • Infarkt (srčani udar)
  • Srčana insuficijencija

Svaka od ovih bolesti ima svoje specifične simptome i načine lečenja, ali zajednički im je faktor rizika koji može biti smanjen promenom životnih navika.

Faktori rizika za nastanak srčanih bolesti

Govoreći o faktorima rizika za nastanak srčanih oboljenja, neki od njih su nasledni, dok su drugi uslovljeni načinom života. Na primer, pušenje, nezdrava ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti i prekomerna težina su samo neki od onih koji doprinose razvoju ovih bolesti. Na nasledne predispozicije ne možemo naročito delovati. Srećom, moguće je raditi na eliminisanju ili barem smanjenju uticaja faktora životne sredine, a sve u cilju minimiziranja verovatnoće od razvoja srčanih bolesti.

Zašto je praćenje zdravlja srca kroz redovne analize važno?

Zbog čega je potrebno pratiti stanje našeg srca s vremena na vreme? Pre svega, redovne analize omogućavaju rano otkrivanje problema. Ovo je od suštinskog značaja za uspešno lečenje i sprečavanje daljeg pogoršanja. Pored toga, one pomažu pojedincima da bolje razumeju svoje telo, kao i načine na koje određene životne navike utiču na srce.

Kada se radi o srčanim oboljenjima, rano otkrivanje može značajno povećati šanse za uspešan ishod lečenja. Na primer, otkrivanje i kontrolisanje hipertenzije u ranoj fazi može sprečiti ili usporiti razvoj ozbiljnijih stanja kao što su srčani udar ili moždani udar. Slično, ranim prepoznavanjem simptoma srčane insuficijencije, može se započeti sa terapijom koji usporava napredovanje bolesti i poboljšava kvalitet života pacijenta.

Redovne analize i praćenje takođe doprinose razvoju zdravih životnih navika. Uvid u to kako faktori kao što su ishrana, fizička aktivnost i stres utiču na srce, može motivisati ljude da preduzmu korake ka zdravijem životnom stilu. Ovo nije samo bitno za osobe koje već imaju dijagnostikovane srčane probleme, već i za one koji žele da smanje rizik od razvoja ovih bolesti.

Na osnovu čega možemo utvrditi da li nam je srce zdravo i u kojoj meri?

Jasno je da su redovni pregledi i laboratorijska dijagnostika od visoke važnosti kada je praćenje zdravlja srca u pitanju. Međutim, postavlja se pitanje šta je to na šta naročito treba obratiti pažnju kada je utvrđivanje zdravlja kardiovaskularnog sistema u pitanju, odnosno dijagnostifikovanje oboljenja?

Krvni pritisak

Pre svega je tu krvni pritisak, kao jedan od osnovnih pokazatelja stanja u kojem je naše srce. Visok krvni pritisak, poznat kao hipertenzija, može biti znak povećanog rizika od obolevanja od srčanih bolesti ili njihovog postojanja. Redovno merenje istog pomaže u praćenju ovog rizika i u upravljanju stanjem pre nego što dovede do ozbiljnijih problema.

Osoba koristi digitalni merač da izmeri pritisak.
Krvni pritisak je često indikator zdravlja srca i krvnih sudova.

Lipidni profil

Lipidni profil je jedna od najvažnijih biohemijskih analiza, odnosno skup analiza koji lekari najčešće savetuju svojim pacijentima da urade. Ove analize se koriste radi merenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Ali zbog čega su ovi parametri bitni? Pre svega, visok nivo lošeg holesterola (LDL) i nizak nivo dobrog holesterola (HDL) može povećati mogućnost od razvoja ateroskleroze, stanja koje dalje može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Telesna težina i BMI

Iako bi mnogi voleli da je ovo istina, nažalost, kilogrami nisu samo broj, barem kada je kardiovaskularno zdravlje u pitanju. Prekomerna težina ili gojaznost teraju srce da radi napornije, smanjujući njegovu efikasnost i vremenom ga čineći podložnijim poremećajima.

Nivo glukoze u krvi

Nivo šećera u krvi je važan pokazatelj, naročito za osobe koje pate od dijabetesa, stanja koje, ukoliko se ne drži pod kontrolom, u velikom broju slučajeva kao posledicu ima neku od srčanih bolesti. S tim u vezi, redovno merenje nivoa glukoze u krvi omogućava lekarima da dijabetes uoče dok je još u početnoj fazi, čime se omogućava da se ovaj poremećaj pravovremeno leči.

Dodatni testovi za dijagnostiku bolesti srca

Osim gorepomenutih osnovnih testova, postoje i napredni testovi za dijagnostiku bolesti srca. Na primer, tu je ekokardiogram (EKG) koji pruža informacije o strukturi i funkciji srca, kao i testovi opterećenja koji pokazuju kako ono reaguje na fizički napor. Zatim, tu je i angiogram koji se koristi za analizu protoka krvi i za otkrivanje blokada u arterijama. Pored njih, i određene hematološke analize mogu pomoći u utvrđivanju stanja u kojem se srce nalazi, možda ne direktno ali svakako indirektno.

Na primer, analiziranjem faktora koagulacije može se utvrditi stepen sposobnosti tela da zgruša krv. Slično, analizom faktora trombofilije je moguće otkriti da li telo ima problem sa prekomernim zgrušavanje krvi, što dalje može uzorkovati stvaranje trombova unutar krvnih sudova. S obzirom da su krvni sudovi i srce povezani, bolesti koje utiču na krvne sudove, vrlo često utiču i na samo srce. Primera radi, kada se u telu formira tromb, postoji mogućnost da isti blokira krvni sud, čime se sprečava dotok krvi u srce. Kao posledica manjka prokrvljenosti, dolazi do infarkta (srčanog udara).

Koliko često je potrebno proveravati zdravlje srca?

Učestalost analiza, kao i pregleda, će zavisiti od nekoliko faktora, u koje spadaju:

  1. Starost
  2. Opšte zdravlje
  3. Porodična istorija bolesti srca
  4. Životne navike
Lekar koji drži ruke prekrštenim, a u jednoj drži stetoskop.
Koliko često ćete vršiti neophodne analize zavisi od nekolicine faktora.

Međutim, postoje opšte smernice koje mogu pomoći u donošenju odluke o tome kada treba obaviti provere.

  • Za osobe koje ne boluju od kardiovaskularnih bolesti i nisu pod visokom rizikom od razvoja istih, preporučuje se redovna kontrola kod lekara najmanje jednom godišnje. Tokom ovih kontrola, lekar može proceniti osnovne pokazatelje zdravlja srca, poput krvnog pritiska i telesne težine.
  • Osobe sa faktorima visokog rizika bi trebalo češće da obavljaju provere. U ovom slučaju, lekar može preporučiti provere na svakih 6 meseci ili češće, u zavisnosti od specifičnih potreba i stanja.
  • Za osobe koje već imaju dijagnozu neke od srčanih bolesti, praćenje može biti znatno češće, na primer, tromesečno.
  • Kod starijih osoba preporučuje se češće praćenje zdravlja srca. Čak i ako ne postoje značajni faktori rizika, postoji mogućnost razvoja bolesti usled starenja srca.

Promenite navike; vaše srce će vam biti zahvalno!

Kao što smo videli, brojni faktori rizika i različite bolesti srca mogu imati duboki uticaj na naše zdravlje. Isto tako, naše svakodnevne odluke i navike igraju ključnu ulogu u prevenciji i upravljanju ovim stanjima. Kad bolje razmislimo, praćenje zdravlja srca kroz redovne analize, osvešćenost o faktorima rizika, telesnoj težini, nivou glukoze i krvnom pritisku, kao i napredni dijagnostički testovi, nisu samo mere predostrožnosti. Oni su vitalni alati koji nam pomažu da održavamo srce u dobrom stanju. Neka ovaj tekst služi kao podsetnik da je zdravlje srca odgovornost koju delimo svi—od pojedinaca do zdravstvenih profesionalaca. Zato, posvetimo se svom srcu s ljubavlju i pažnjom koju zaslužuje i ono će nam uzvratiti dugim, kvalitetnim životom.

Reference:

A new study reveals the latest data on the global burden of cardiovascular disease – American College of Cardiology. (2023, December 11). American College of Cardiology. https://www.acc.org/About-ACC/Press-Releases/2023/12/11/18/48/New-Study-Reveals-Latest-Data-on-Global-Burden-of-Cardiovascular-Disease