Polno prenosive bolesti: Sve što bi trebalo da znate

Jedna od tema koja često budi znatiželju, ali i zabrinutost, jesu polno prenosive bolesti. Ove “pošasti“ savremenog doba su deo svakodnevnice, nažalost, velikog broja ljudi. Međutim, zbog škakljivosti same teme, retko kada se zapravo govori o njima, te i same informacije nisu dostupne u meri u kojoj bi trebalo da budu. IntroLab Laboratorija Beograd će vam, danas, približiti ove bolesti. Saznaćete šta one zapravo predstavljaju, kako se prenose, i što je najvažnije, kako se mogu lečiti i sprečiti.

Polno prenosive bolesti: Definicija i način prenošenja

Polno prenosive bolesti su infekcije koje se prenose sa osobe na osobu putem, najčešće, direktnog, nezaštićenog seksualnog kontakata, u šta spadaju vaginalni, analni i oralni seks. Ponekad se nazivaju i seksualno prenosivim infekcijama, a obuhvataju širok spektar virusnih, bakterijskih i parazitskih infekcija. Neke od najpoznatijih bolesti ovog tipa su sida (AIDS), sifilis, gonoreja i hlamidija.

Dva kondoma u aluminijumskom pakovanju
Polno prenosive bolesti, kako im samo ime kaže, se tipično prenose polnim putem. Prevencije radi, savetuje se korišćenje zaštite prilikom svakog odnosa.

Iako samo ime ovih bolesti ukazuje na to koji je njihov primarni način prenošenja, neće uvek rizični polni odnos biti uzrok oboljevanja. U situacijama kada to jeste slučaj, do prenosa dolazi razmenom telesnih tečnosti (sperma, vaginalni sekret, krv) koja sadrži uzročnik bolesti (virus, bakterija, parazit). Međutim, pored ovoga, moguće je preneti infekciju na druge i putem:

  • Kontakta sa kožom ili sluzokožom inficirane osobe. Ukoliko se uzročnik oboljenja nađe na koži ili sluzokoži inficirane osobe, moguće je da će neinficirana osoba koja dođe u kontakt sa istom oboleti. Ovo se može desiti ukoliko osoba koja nije bolesna ima ranicu na svojoj koži, koja dalje omogućava uzročniku da dospe u krvotok.
  • Kontakta majke sa svojim detetom, tokom trudnoće, porođaja, ili dojenja.
  • Deljenja igala i drugih predmeta. Iako manje uobičajeno, nije isključiv prenos infekcije putem korišćenja istih igala ili predmeta koji dolaze u kontakt sa inficiranim telesnim tečnostima.

Najčešće polno prenosive bolesti

Savremena medicina poznaje između 20 i 30 polno prenosivih bolesti. Međutim, nisu sve od jednakog kliničkog značaja niti su jednake po učestalosti. S tim u vezi, danas ćemo se posvetiti onim najčešćim bolestima ovog tipa, njihovim karakteristikama, simptomima, i načinima lečenja.

Sida (AIDS)

Nadaleko poznati HIV (Human Immunodeficiency Virus) je virus koji napada imuni sistem, time smanjujući sposobnost tela da se bori protiv infekcija i bolesti. Kod osoba zaraženim ovim virusom, tokom vremena dolazi do razvoja side (AIDS – Acquired Immune Deficiency Syndrome), bolesti koja nastaje kada je imuni sistem obolelog već značajno oslabljen. Sam virus se prenosi kroz seksualni kontakt, krv, ili sa majke na dete. U rane simptome spadaju groznica, bolovi u grlu i uvećani limfni čvorovi. Međutim, nije neobičajeno da osoba živi sa virusom godinama, a da to i ne zna, s obzirom da HIV-u mogu biti potrebne godine, pa i decenije da pređe iz latentne u aktivnu fazu. Iako trenutno nema zvaničnog leka za sidu, antiretrovirusna terapija može značajno usporiti tok bolesti. Do danas, u svetu su uspešno izlečene dve osobe, a pojedina klinička ispitivanja koja se sprovode ulivaju nadu da je “lek“ na korak od patentiranja.

Doktorka drži crvenu vrpcu, međunarodni simbol solidarnosti za obolele od HIV-a
Iako leka za sidu trenutno nema, medicina je znatno napredovala poslednjih godina te ova bolest ne mora više biti “smrtna presuda“.

Herpes

Genitalni herpes je uzrokovan herpes simplex virusom (tip 1 ili 2) i karakteriše ga pojava bolnih mehurića i čireva na genitalijama. Virus se prenosi seksualnim kontaktom, a simptomi mogu uključivati bol, svrab i nelagodnost. Iako se herpes ne može izlečiti, antiviralni lekovi mogu pomoći u smanjenju učestalosti i težine simptoma. Kada se osoba jednom zarazi ovim virusom, on ostaje u telu, te se može ponovo reaktivirati usled pada imuniteta.

Gonoreja

Gonoreja je bakterijska infekcija koja često ne pokazuje simptome, što je naročito tačno kod žena. Kada se simptomi pojave, oni tipično podrazumevaju bolno mokrenje i neuobičajeni iscedak iz genitalija. Gonoreja se leči antibioticima, ali sojevi otporni na lekove postaju sve učestaliji.

Hlamidija

Hlamidija je još jedna bakterijska infekcija koja često ne pokazuje simptome. Slično kao i kod gonoreje, kada se isti pojave, mogu uključivati bol pri mokrenju i iscedak iz genitalija. Lečenje takođe podrazumeva korišćenje antibiotika, a važno je i sprovesti uporedo lečenje kod partnera.

Mikoplazme i ureaplazme

Genitalne mikoplazme i ureaplazme (Mycoplasma hominis/genitalium, Ureaplasma parvuim/urealiticum) su najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina. Uglavnom se prenose seksualnim putem, a ono što je specifično za ove uzročnike je da u većini slučajeva ne uzrokuju simptome i tegobe. Iz tog razloga se često dešava da osoba ne zna da ima infekciju. Ukoliko se ne leče, ove bakterije mogu dovesti do steriliteta kod oba pola. Kod žena mogu uzrokovati bolesti kanalića materice i česte spontane pobačaje, dok kod muškaraca uzrokuju smanjenu pokretljivost spermatozoida i njihovu brojnost.

Sifilis

Sifilis je bakterijska infekcija koja prolazi kroz nekoliko faza, uključujući čireve, osip i, u kasnijim fazama, ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne leči. Leči se antibioticima, obično penicilinom.

Bolesti uzrokovane HPV virusom

Humani papiloma virus (HPV) je najčešća seksualno prenosiva infekcija. Mnoge vrste HPV-a ne uzrokuju nikakve simptome i prolaze sami od sebe. Neki tipovi mogu uzrokovati genitalne bradavice (kondilome) koje, iako neprijatne, nisu latentne. Međutim, postoje i oni koji mogu dovesti do razvoja raka, i to najščešće raka grlića materice. Srećom, danas su dostupne vakcine koje mogu pomoći u prevenciji najopasnijih tipova HPV-a. Pak, u slučaju oboljevanja, savetuje se sprovođenje HPV genotipizacije, odnosno analize koja identifikuje najopasnije tipove ovog virusa, genotip 16 i genotip 18, uzročnike karcinoma. Uz analiziranje ova dva genotipa, IntroLab Laboratorija Beograd takođe radi PCR testiranje koji identifikuje čak 21 genotip ovog virusa. Velika prednost ovog testa je što omogućava analiziranje uzorka urina i ejakulata kod muškarca, umesto, tipično, urogenitalnog brisa.

Prevencija polno prenosivih bolesti

Prevencija polno prenosivih bolesti je suštinski važan aspekt zdravstvene zaštite koji zahteva zajedničko delovanje pojedinaca i zajednice. Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od ovih bolesti je upotreba kondoma tokom seksualnih odnosa. Oni pružaju barijeru koja sprečava direktan kontakt sa telesnim tečnostima i sluzokožom, čime se značajno smanjuju šanse za prenos infekcija.

Pored fizičkih mera zaštite, redovno testiranje na ove bolesti je od izuzetne važnosti, u čemu naročito može pomoći PCR analiza na 12 polno prenosivih bolesti. Ovo je naročito bitno za osobe koje imaju više seksualnih partnera ili su uplovile u vezu sa novim. Periodičnim testiranjem, moguće je otkriti bolest na vreme, preduzeti odgovarajuće terapijske mere i sprečiti dalje širenje. Kada je IntroLab laboratorija u pitanju, za PCR analizu se kod muškaraca takođe mogu uzeti urin ili ejakulat. Uzimanje ovih uzoraka je daleko prijatnije u odnosu na uzimanje urogenitalnog brisa, standardne prakse u većini laboratorija u Beogradu.

Doktorka lepi flaster dečaku na rame koji je upravo primio HPV vakcinu
HPV vakcina ostaje najbolja vrsta prevencije kada je u pitanju borba protiv ovog virusa.

Jako je bitno imati i otvorenu komunikaciju sa svojim partnerom o ovoj temi. Takođe, ukoliko imate više partnera, smanjenjem broja istih možete dodatno smanjiti rizik od izloženosti uzročnicima.

Vakcinacija pruža dodatnu zaštitu, posebno u slučaju HPV infekcija. Vakcine mogu pružiti dugoročnu zaštitu od najopasnijih sojeva ovog virusa, doprinoseći tako smanjenju učestalosti povezanih zdravstvenih problema. Važno je i izbegavati deljenje ličnih predmeta koji mogu doći u kontakt sa telesnim tečnostima, poput brijača ili četkica za zube, kako bi se dodatno smanjila mogućnost od prenosa bolesti.

Borba protiv polno prenosivih bolesti je borba pojedinca, ali i zajednice

Dok zatvaramo ovu temu, jasno je da su polno prenosive bolesti kompleksan i ozbiljan zdravstveni izazov u savremenom društvu. Ono zbog čega je donekle “teško“ izaći u koštac sa njima je to što su svojevrsna tabu tema. Kako bismo učinili informacija dostupnije svima, potrebno je kolektivno razbiti stigmu koja često prati ove bolesti i otvoriti dijalog o ovoj temi. Na kraju krajeva, informacije su te koje su od ključnog značaja ovde, naročito one koje se tiču prevencije i ranog otkrivanja, jer su upravo one najefikasniji način za borbu protiv ovih bolesti.

This site is registered on wpml.org as a development site.