U susret lepom vremenu u Beogradu: Krpelji, lajmska bolest i kako se zaštiti

Dolazak toplijeg vremena donosi i povećanu opasnost od susreta sa krpeljima — sitnim parazitima koji mogu biti prenosioci lajmske bolesti. Iako je lajmska bolest retka, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, njene posledice mogu biti dalekosežne.

Pitate se kakve su to tačno posledice i kako prepoznati da li ste zaraženi? IntroLab Laboratorija Beograd pripremila je za vas tekst u kojem ćemo se detaljnije upoznati sa lajmskom bolešću, njenim simptomima, kao i metodama dijagnostike i lečenja. Ali, što je najvažnije, osvrnućemo se na to kako možete sprečiti ovu bolest, čime ćemo vam omogućiti da se bezbrižno prepustite uživanju u lepom vremenu koje predstoji!

Šta je lajmska bolest?

Lajmska bolest je infektivna bolest koju prenose krpelji. Nazvana je po mestu Lajm u saveznoj državi Konektikat u Americi, gde je prvi put identifikovana 1975. godine. Od tada, broj slučajeva je u konstantnom porastu, posebno u Evropi i Severnoj Americi.

Uzročnik lajmske bolesti je bakterija Borrelia burgdorferi. Krpelji su neretko nosioci ove bakterija, koju dalje prenose na ljude putem ugriza. No, neće svaki ujed krpelja dovesti do razvoja lajmske bolesti. Prenosnici bolesti su isključivo krpelji koji su zaraženi ovom bakterijom. Za analizu prisustva bakterije u krpelju koristi se Borrelia burgdorferi PCR test, što omogućava precizno određivanje prisustva bakterije.

Krpelj na koži čoveka koji povećava opasnost da se lajmska bolest javi
Lajmska bolest je vrsta bolesti koja se prenosi ujedom krpelja.

Interesantno je da krpelji nisu samo prenosioci lajmske bolesti, već i bolesti pod imenom babezioza. Uzročnik infekcije je parazit iz roda Babesia koji može nastaniti creva krpelja. Takođe je zanimljivo da isti krpelj može u isto vreme biti prenosilac obe bolesti, čime se dodatno komplikuje situacija, posebno kada se uzme u obzir da babezioza može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Naročito su ugrožene osobe kod kojih postoje nasledni faktori trombofilije.

Lajmska bolest: Simptomi

Govoreći o simptomima lajmske bolesti, bitno je reći da oni variraju od osobe do osobe i javljaju se od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.

Prvi simptom koji se javlja kod oko 70-80% zaraženih osoba je crvenilo na mestu ujeda koje se širi u obliku prstena (eritema migrans). Dešava se da ovaj simptom ostane neprimećen, naročito ako je mesto ujeda teško pristupačno. U nekim slučajevima eritema migrans potpuno izostane, te ostali simptomi mogu ukazivati da nešto nije u redu.

Rani simptomi lajmske bolesti su slični simptomima gripa i podrazumevaju:

  • Umor
  • Glavobolju
  • Bolove u mišićima i zglobovima
  • Groznicu
  • Drhtavicu

Ukoliko se bolest ne leči, simptomi postaju ozbiljniji i hronični.

Slika čoveka koji se drži za glavu jer ga boli
Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma lajmske bolesti.

Posledice bolesti

Posledice lajmske bolesti mogu biti dugotrajne. Kod nekih ljudi, simptomi mogu trajati mesecima ili čak godinama nakon izlečenja. Ovo stanje se naziva „post-lajm sindrom“ ili „lajmska neuroborelioza„, a simptomi koji upućuju na njega su:

  • Hroničan umor
  • Bolovi u mišićima i zglobovima
  • Problemi sa pamćenjem ili koncentracijom

U težim slučajevima, lajmska bolest može dovesti do komplikacija kao što su upala srčanog mišića, neurološki problemi poput meningitisa i paralize lica, kao i artritis. Ove komplikacije zahtevaju dugotrajno lečenje i mogu imati značajan uticaj na kvalitet života obolelih.

Da li bolujete od lajmske bolesti?

Ukoliko vas je u skorije vreme ujeo krpelj, a pritom ispoljavate neki od simptoma lajmske bolesti, postoji realna mogućnost da ste zaraženi. Ipak, čak i ako niste primetili ujed, a imate simptome i boravili ste u skorijem periodu u prirodi, nije loše da obavite određene imunološke analize.

Neke od standardnih analiza koje možete uraditi u IntroLab-u uključuju:

Kada postoji sumnja na neurološke komplikacije, umesto seroloških analiza krvi, savetuju se analize koje imaju za cilj da detektuju:

Lajmska bolest: Lečenje i prevencija

Lečenje lajmske bolesti treba započeti što je pre moguće kako bi se izbegle ozbiljne posledice. Ukoliko se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi, leči se oralnom primenom antibiotika. Terapija obično traje od dve do četiri nedelju, a zavisi od specifičnosti i težine simptoma.

Međutim, ukoliko dođe do neuroloških ili kardiovaskularnih komplikacija, obično se savetuje intravenska primena antibiotika. Ovaj pristup je namenjen bržem i intenzivnijem delovanju na bakteriju, posebno u situacijama kada su ugroženi vitalni organi.

Ipak, najbolje je da do bolesti ne dođe, a kada je u pitanju prevencija, fokus je na izbegavanju dodira sa krpeljima. Naravno, to ne znači da treba da izbegavate boravak u prirodi, već da nosite odeću koja pokriva ruke i noge kada boravite na travnatim područjima. Pored toga, savetuje se upotreba repelenata koji su efikasni protiv krpelja. Po povratku iz prirode, obavezno pregledajte svoje telo, odeću, ali i kućne ljubimce radi detekcije krpelja.

Ukoliko vam se krpelj zakačio za kožu, nije poželjno da ga vadite na svoju ruku, već potražite pomoć lekara! Nestručnim vađenjem se povećava mogućnost da glava krpelja ostane unutar kože, a samim tim se povećava i mogućnost od obolevanja od lajmske bolesti.

Slika psa koji se šeta u prirodi
Pored sebe, ne zaboravite da nakon boravka u prirodi pregledate i svoje kućne ljubimce!

Često postavljanja pitanja

Da li je lajmska bolest prenosiva?

Lajmska bolest se ne prenosi s čoveka na čoveka. Jedini način prenošenja je putem ujeda zaraženog krpelja.

Da li je lajmska bolest izlečiva?

Da, lajmska bolest je izlečiva, naročito ako se dijagnoza postavi rano i započne sa adekvatnim terapijom na vreme. Rano lečenje tipično podrazumeva oralnu upotrebu antibiotika, koji su veoma efikasni u ubijanju bakterije. Međutim, u slučajevima kada bolest napreduje pre nego što se dijagnostikuje, lečenje može biti dugotrajnije i intenzivnije. Čak i u ovim slučajevima, većina ljudi se potpuno oporavi.

Da li je lajmska bolest smrtonosna?

Lajmska bolest se tipično ne završava smrću. Do smrtnih slučajeva može doći, ali veoma retko, i to samo ukoliko se kardiovaskularne ili neurološke komplikacije ne leče ili ne leče pravilno.

Ne zaboravite da se pregledate posle boravka u prirodi!

Dolaskom lepšeg vremena, sve manje Beograđana svoje slobodne dane provodi kod kuće, a više na Avali, Košutnjaku, i Adi Ciganliji. Dosta ljudi se odlučuje i da utočište potraži van samog grada, gde bivaju okruženim ničim do prirodom. Prirodom u kojoj vrebaju krpelji – potencijalni prenosioci lajmske bolesti. Ipak, iako opasnost u prirodi vreba, to ne znači da treba da ostanete zaključani u kućama. Uživajte u lepom vremenu, provedite ga okruženi zelenilom, ali pregledajte sebe, svoju odeću i kućne ljubimce po dolasku kući. Ako uprkos merama prevencije primetite simptome poput crvenila u obliku prstena, umora, glavobolje ili bolova u zglobovima, ne oklevajte da potražite medicinsku pomoć. Čak i ukoliko se ispostavi da je uzrok simptoma lajmska bolest, ne očajavajte! Kada se dijagnostikuje na vreme, bolest je lako izlečiva, te ne treba da vas spreči od uživanja u blagodetima toplog vremena.

This site is registered on wpml.org as a development site.