Kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci?

Krvni ugrušci su male tvorevine našeg tela koje mogu imati i herojsku i tragičnu ulogu u priči o našem zdravlju. Naime, oni su prvi na liniji odbrane kada dođe do povrede, jer pomažu da se brzo zaustavi krvarenje. Ali, poput svake dobre stvari, i oni imaju svoju tamnu stranu priče. Ponekad, kada se formiraju bez jasnog razloga ili na mestima gde nisu potrebni, mogu postati opasni, sa potencijalom da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, neretko, po život opasne. Ali kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci koji mogu narušiti naše zdravlje? Konsultovali smo stručnjake IntroLab laboratorije u Beogradu, te vam donosimo bitna saznanja!

Šta podrazumevamo kada kažemo “krvni ugrušci“?

Krvni ugrušak, ili tromb, je zapravo skupljena krv, grudva formirana od krvnih pločica (trombocita) i fibrina, vrste proteina. Ovi elementi su kao tim koji se brzo okuplja na mestu povrede, stvarajući barijeru koja zaustavlja krvarenje. Sposobnost ljudskog tela da formira ugrušak je esencijalna za preživljavanje. Zapravo, da nje nema, čak i najmanja ogrebotina bi bila fatalna.

Ali, nije sve tako jednostavno. Ponekad se krvni ugrušci formiraju unutar krvnih sudova bez ikakve povrede. Ovo može biti izazvano različitim faktorima kao što su:

  • spor protok krvi,
  • oštećenje unutrašnjosti krvnog suda,
  • ili neki medicinski uslovi.

Ovakvi ugrušci mogu biti opasni jer mogu potpuno ili delimično blokirati normalan protok krvi do vitalnih organa što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Stanje koje se javlja usled potpune ili delimične blokade krvnih sudova trombom nazivamo trombozom.

Gde se krvni ugrušci najčešće javljaju?

Kada govorimo o mestima u telu gde se krvni ugrušci najčešće formiraju, važno je razumeti da ona mogu biti različita. Najčešće, ugrušci se javljaju u venama, posebno u onim koje se nalaze duboko u telu. Zato ovo zovemo dubokom venskom trombozom (DVT).

Duboka venska tromboza se tipično javlja u nogama, i to obično kao posledica dugotrajnog ležanja ili sedenja. Neretko se viđa kod osoba koje se oporavljaju od operacija ili onih kod kojih je usled povrede došlo do imobilizacije ekstremiteta. U takvim situacijama, protok krvi u nogama može biti usporen, što povećava rizik od stvaranja ugrušaka. Nakon dubokih vena, drugo po učestalosti mesto u kojem može doći do stvaranja trombova su arterije, i to obično kod osoba koje pate od ateroskleroze (zakrčenja arterija), kao i kod srčanih bolesnika. S obzirom da tromb, kada se nađe u arteriji, blokira dotok krvi do srca ili mozga, kao posledica se može javiti srčani ili moždani udar.

Presek koronarne arterije kao reprezantativni primer teme kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci
Krvni ugrušci se formiraju u krvnim sudovima na različitim mestima u telu.

Naravno, pored dubokih vena i arterija, postoje i druga, manje uobičajena mesta za formiranje krvnih ugrušaka, poput vena u jetri (portalna venska tromboza) ili u mozgu (cerebralna venska tromboza). Međutim, važno je napomenuti da iako do stvaranja ugrušaka na ovim mestima dolazi retko, ukoliko pak, do toga dođe, posledice mogu biti dalekosežne.

Koji su simptomi trombova?

Nije uvek lako prepoznati da li je negde unutar tela došlo do stvaranja tromba. Ali zašto je to tako? Pre svega zato što se simptomi razlikuju u zavisnosti od zahvaćenog mesta. Ipak, postoje određeni znakovi na koje treba obratiti pažnju.

Simptomi duboke venske tromboze (DVT)

  • Oticanje noge ili ruke, često samo na jednoj strani.
  • Bol u nozi, koji se može osećati kao grč, posebno kada stojite ili hodate.
  • Crvenilo ili osetljivost na dodir na mestu gde je ugrušak.
  • Topla koža na zahvaćenom području.

Simptomi plućne embolije, do koje dolazi kada se ugrušak odvoji i putuje do pluća:

  • Otežano disanje koje se javlja iznenada.
  • Bol u grudima koji se može pogoršati prilikom dubokog disanja.
  • Kašalj, koji može biti praćen krvavim ispljuvkom.
  • Ubrzan ili nepravilan rad srca.

Znakovi koji ukazuju na prisustvo ugruška u arteriji:

  • Bol u grudima, rukama, vratu, vilici, stomaku ili leđima.
  • Slabost ili oduzetost u ruci ili nozi, posebno na jednoj strani tela.
  • Teškoće u govoru ili razumevanju reči.
  • Vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije.

Ovo su samo neki od simptoma koji se mogu javiti. Štaviše, ponekad krvni ugrušci mogu postojati u telu i bez ikakvih simptoma, dok se u drugim slučajevima simptomi mogu pojaviti vrlo iznenada i biti intenzivni. U svakom slučaju, ukoliko sumnjate na postojanje tromba, odmah potražite medicinsku pomoć. Rana dijagnoza i lečenje sprečavaju dalje komplikacije koje vam mogu ugroziti život!

Muškarac koji kašlje te je stavio ruku na usta
Kašalj, naročito ako je praćen krvavim ispljuvkom, može biti signal da se u telu formirao tromb.

Zbog čega nastaju krvni ugrušci?

Kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci? Već smo se dotakli načina i mesta njihovog nastanka, ali da li postoji konkretan razlog zbog kojih nastaju? Zapravo, odgovor je ne, jer nije u pitanju jedan razlog, već više njih. Napomenuli smo da se, na primer, duboka venska tromboza javlja kao posledica dugotrajnog leženje i/ili sedenja, odnosno smanjenja protoka krvi do kojeg dolazi u takvim situacijama. To definitivno jeste jedan od razloga, ako ne i najčešći. Dalje, oštećenje unutrašnjih zidova krvnih sudova, usled povreda, hirurških intervencija, ili stanja kao što je arterioskleroza, takođe može doprineti formiranju ugrušaka.

Tu su i promene u sastavu krvi, izazvane medicinskim stanjima poput karcinoma, genetički poremećaji poput naslednih trombofilija, ali i hormonske promene (u trudnoći ili pri korišćenju kontraceptivnih pilula). Takođe, pojedini lekovi mogu povećati sklonost krvi ka zgrušavanju, kao i određeni faktori životnog stila, kao što su pušenje, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.

Da li je u pitanju tromb ili nešto drugo?

Ovo nije pitanje na koje je lako dati odgovor. Zapravo, na ovo niko osim lekara ni ne bi trebalo da odgovori. Simptomi koji ukazuju na prisustvo ugruška u telu su često slični simptomima nekih drugih bolesti ili medicinskih stanja. Zato, ukoliko se ne osećate najbolje, najbolje je da se što pre javite lekaru koji će, na osnovu vaše kliničke slike, porodične istorije i fizičkog pregleda predložiti dalje korake. Ono što je vrlo verovatno je da će vam, pre postavljanja definitivne dijagnoze, biti savetovano da uradite određene medicinske i laboratorijske analize, u koje mogu spadati:

Ukoliko dođe do tromboze, naročito ako je došlo do potpune blokade protoka krvi do vitalnih organa, stanje pacijenta se može naglo pogoršati. Upravo iz tog razloga je brza reakcija veoma bitna. U tom slučaju će dodatna ispitivanja biti sprovedena nakon što je osobi pružena prva pomoć.

Terapija i prevencija krvnih ugrušaka

Kada je u pitanju terapija, ona se prilagođava individualnim potrebama svakog pacijenta, te zavisi od nekolicine faktora, kao što su:

  • Vrsta i lokacija ugruška
  • Uzroci njegovog nastanka
  • Opšte zdravstveno stanje

Ključni elementi terapije se antikoagulansi, poznatiji u narodu kao lekovi za razređivanje krvi. U ove svrhe se najčešće koriste heparin, farin i varfarin, koji su dizajnirani da spreče nastanak novih ugrušaka putem usporavanja zgrušavanja krvi. U hitnim situacijama, kada ugrušak ozbiljno ugrožava zdravlje, može se koristiti trombolitička terapija koja ima za cilj njegovo brzo razbijanje. Pored farmakoloških metoda, nekad je potrebna i hirurška intervencija, bilo za direktno uklanjanje tromba ili za postavljanje specijalnog filtera u velike vene, kao što je vena kava, kako bi se sprečilo da tromb stigne do pluća. Dodatna podrška u terapiji može uključivati i nošenje kompresijskih čarapa koje poboljšavaju cirkulaciju u nogama. Ovo je posebno važno za pacijente sa dubokom venskom trombozom ili one koji su pod povećanim rizikom od njenog nastanka.

Mnoštvo zdrave hrane u tanjiru
Kada razumete kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci, sledeći korak je da usvojite zdrave navike koje doprinose smanjenju rizika od njihovog formiranja.

Što se prevencije tiče, fokus je na promenama u načinu života. Redovna fizička aktivnost igra ogromnu ulogu u održavanju zdrave cirkulacije i smanjenju rizika od nastanka tromboze. Zdrava ishrana, bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, a siromašna zasićenim masnoćama, takođe doprinosi prevenciji. Zatim, važno je održavanje zdrave telesne težine, s obzirom na to da prekomerna težina može povećati rizik od nastanka ugrušaka. Važno je i unositi dovoljno tečnosti, jer hidratacija pomaže u održavanju dobrog protoka krvi. Savetuje se i prestanak pušenja kao i izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja.

Slušajte svoje telo!

Dok zatvaramo priču o tome kako i zbog čega nastaju krvni ugrušci, važno je naglasiti da iako ponekad nose sa sobom rizike i izazove, razumevanje ovog fenomena može biti ključno za očuvanje našeg zdravlja. Krvni ugrušci, sa svojom herojskom i istovremeno tragičnom ulogom, podsećaju nas na neophodnost brige o sopstvenom telu i zdravlju. Iako su neki aspekti njihovog nastanka van naše kontrole, mnogi faktori rizika mogu se umanjiti promenama u načinu života i redovnim medicinskim kontrolama. Zato, ne zanemarujte simptome, slušajte svoje telo i ne oklevajte da potražite profesionalnu medicinsku pomoć kad god je to potrebno. Na kraju krajeva, pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija mogu značiti razliku između blagovremenog oporavka i ozbiljnih komplikacija.

This site is registered on wpml.org as a development site.