Hašimoto sindrom – bolest štitne žlezde

Hašimoto sindrom, ili Hašimoto tireoiditis, je autoimuna bolest štitne žlezde koja je sve češća u današnje vreme. Ova bolest može dovesti do niza komplikacija, uključujući hronični umor, neobjašnivo gojenje, depresiju, pa čak i srčane probleme. Iako ovi simptomi mogu biti obeshrabrujući, dobra vest je da se ovaj sindrom može efikasno kontrolisati. Ali samo ukoliko se dijagnoza uspostavi na vreme! Srećom, IntroLab biohemijska laboratorija Beograd ima sve neophodne resurse i stručno osoblje koje će Vam pomoći da pravovremeno prepoznate simptome i da se suočite sa ovom bolešću na najbolji mogući način. U sledećim pasusima ćemo se detaljnije dotaći definicije Hašimoto sindroma, kako dolazi do njega, a takođe ćemo Vam objasniti i na koji način se vrši dijagnostika i kakav je tok lečenja.

Kako dolazi do Hašimoto sindroma: Uzroci i faktori rizika

Hašimoto tireoiditis je složen poremećaj koji nastaje kao rezultat interakcije između različitih faktora. Iako je tačan uzrok bolesti još uvek nejasan, znamo da su genetika, životna sredina i neki specifični unutrašnji i spoljašnji faktori ključni za razvoj ove bolesti.

Osoba koja se drži za glavu od umora
Ukoliko osećate neobjašniv umor, moguće je da imate Hašimoto sindrom.

Genetski faktori

Genetska predispozicija za bolest štitne žlezde je često povezana sa određenim genima uključenim u funkcionisanje imunog sistema. Ovi geni, poznati kao humani leukocitni antigeni (HLA), igraju ključnu ulogu u prepoznavanju “stranih” i “vlastitih” ćelija u telu. Međutim, određene varijante ovih gena mogu da poremete sposobnost prepoznavanja, što dalje može dovesti do autoimunih reakcija i napada na ćelije štitne žlezde.

Jedna od takvih genetskih varijacija, poznata kao HLA-DR5, je povezana sa povećanim rizikom od Hašimoto sindroma. Iznenađujuće, prisustvo ovih genetskih varijacija ne znači nužno da će osoba razviti bolest. Štaviše, u mnogim slučajevima, dodatni faktori poput životnih navika, izloženosti stresu i drugi zdravstveni poremećaji takođe mogu uticati na to da li će se sindrom razviti ili ne.

Nekocina drugih gena je takođe indentifikovana kao potencijalno relevantna za razvoj Hašimoto sindroma. To uključuje PTPN22 koji je deo regulacije imunog odgovora, i FOXE1 koji je specifičan za razvoj i funkciju štitne žlezde.

Uticaj životne sredine

Životna sredina takođe igra važnu ulogu. Istraživanja sugerišu da su osobe koje su izložene određenim faktorima iz životne sredine, kao što su visoki nivoi stresa, nedostatak sna, loša ishrana, izloženost određenim hemikalijama i zagađivačima, podložnije razvoju Hašimoto tireoiditisa.

Spoljašnji i unutrašnji faktori

Konačno, i neki specifični unutrašnji i spoljašnji faktori mogu uticati na razvoj Hašimoto sindroma. Hormonalne promene, posebno tokom trudnoće i menopauze, mogu povećati rizik od bolesti. Takođe, određeni virusi i infekcije mogu pokrenuti autoimuni odgovor koji vodi do Hašimoto sindroma.

Hašimoto sindrom i simptomi karakteristični njemu

Ovaj sindrom se često razvija polako, a simptomi se mogu pogrešno pripisati starenju ili stresu. Zbog toga je važno prepoznati prve znake i simptome bolesti kako bi se mogao započeti adekvatan tretman što je ranije moguće.

U ranoj fazi bolesti, možete primetiti blago oticanje prednjeg dela vrata. Možda ćete se osećati umorno, biti osetljivi na hladnoću ili imati konstipaciju. Depresija i slabost su takođe često prisutni.

Kako se Hašimoto razvija, mogu se pojaviti dodatni simptomi. Ukoliko štitna žlezda postane manje efikasna u proizvodnji hormona – stanje poznato kao hipotireoza – možete osetiti pojačan umor, suvu kožu, gubitak kose, a primetićete i da Vam je usporen metabolizam. Moguće je da ćete takođe primetiti da lako dobijate na kilaži, a uz to, verovatno je da ćete iskusiti i epizode anksioznosti i depresije. Ukoliko se sindrom razvije kod žena, one mogu imati i probleme povezane sa mensturalnim ciklusom.

Naravno, simptomi Hašimoto sindroma se mogu razlikovati od osobe do osobe, te neće svi imati iste tegobe. Takođe, oni mogu varirati u težini, počevši od blagih do vrlo ozbiljnih, što može otežati dijagnostifikovanje.

Ukoliko se ne pristupi pravovremenom lečenju, Hašimoto sindrom može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući srčane probleme, probleme sa mentalnim zdravljem i, u retkim slučajevima, probleme sa plodnošću.

Kako se uspostavlja dijagnoza?

Analiza hormona štitne žlezde je ključna za dijagnozu Hašimoto sindroma. Ovi testovi mogu pokazati da li Vaša štitna žlezda proizvodi adekvatnu količinu hormona i da li Vaše telo pravilno reaguje na te hormone. Na primer, povećana količina tireoidnog-stimulišućeg hormona (TSH) u krvi može ukazivati na hipotireozu, što je čest simptom bolesti. Laboratorijski tehničari će izvršiti vađenje krvi u cilju dobijanja uzorka za analizu.

Pored analize tireoidnih hormona, mogu se vršiti i drugi testovi kako bi se proverila prisutnost antitela karakterisičnih za Hašimoto, a koja napadaju štitnu žlezdu. Ovi testovi mogu detektovati antitela protiv tireoglobulina (Tg) i tireoperoksidaze (TPO), dve ključne komponente u procesu proizvodnje hormona štitne žlezde.

Laboratorijski tehničar koji analizira uzorke krvi
Dijagnoza ovog sindroma se uspostavlja putem analiza hormona štitne žlezde.

Da li je Hašimoto sindrom izlečiv?

Ova bolesti ima hronični karakter i, nažalost, ne može se potpuno izlečiti. Međutim, to ne znači da osobe sa ovim stanjem ne mogu da vode kvalitetan i ispunjen život. Postoje efikasne strategije upravljanja bolešću koje mogu značajno ublažiti simptome i poboljšati kvalitet života.

Najčešća terapija za Hašimoto uključuje zamensku terapiju hormonima štitne žlezde. Ova terapija obično uključuje uzimanje lekova na bazi levotiroksina, sintetičke forme hormona T4. Cilj terapije je nadoknada hormona koje štitna žlezda ne može adekvatno da proizvede, čime se normalizuje njihov nivo i ublažavaju simptomi hipotireoze.

Iako ovaj sindrom zahteva trajnu medicinsku pažnju, sa pravilnom terapijom i brigom, većina ljudi sa ovim stanjem uspeva da ga efikasan način drži pod kontrolom. Stoga je važno je da redovno pratite svoje zdravlje, uzimate propisane lekove i održavate zdrav način života, uključujući pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.

Osoba koja živi život punim plućima stoji na ivici planine
Iako potpunog leka za ovu bolest nema, uz adekvatnu terapiju, moguće je voditi ispunjen život.

Preuzmite kontrolu nad svojim zdravljem

Hašimoto sindrom, iako hroničan, ne mora ograničiti kvalitet Vašeg života. Ključ uspešnog upravljanja ovim stanjem leži u ranoj dijagnozi, adekvatnoj terapiji i kontinuiranom praćenju. Naša biohemijska laboratorija Vračar pruža usluge analize hormona štitne žlezde, uz vrhunski standard i pažnju prema pacijentima. Ukoliko sumnjate na Hašimoto sindrom ili želite da saznate više o ovoj bolesti, naš stručni tim je uvek na raspolaganju. Uzmite svoje zdravlje u svoje ruke! Zakazivanje analize je samo jedan korak na tom putu.