Faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti

Hronične bolesti predstavljaju značajan izazov za zdravlje, a razumevanje toga šta utiče na oboljevanje od istih ključno je za prevenciju i kontrolu ovih stanja. Faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti su brojni i složeni, uključujući individualne, socijalne, ekonomske i faktore okruženja koji se često međusobno prepliću. U ovom tekstu, biohemijska laboratorija Beograd, IntroLab, će istražiti ove faktore u cilju sprečavanja da oni uzmu maha!

Primarni faktori rizika

Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (SZO), glavni uticaj na razvoj oboljenja hroničnog tipa predstavljaju:

  • Upotreba duvana: Pušenje povećava rizik od oboljevanja od različitih bolesti, uključujući one kardiovaskularnog tipa i rak.
  • Alkoholizam: Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do ciroze jetre i kardiovaskularnih bolesti.
  • Povišeni krvni pritisak: Hipertenzija je glavni faktor rizika za srčane bolesti i moždani udar.
  • Fizička neaktivnost: Nedostatak fizičke aktivnosti može dovesti do prekomerne težine i gojaznosti, što povećava mogućnost od razvoja dijabetesa tipa 2, kao i mnoštva drugih oboljenja.
  • Povišen holesterol: Visok nivo holesterola u krvi može dovesti do ateroskleroze i drugih bolesti srca.
  • Nezdrava ishrana: Ishrana bogata zasićenim mastima, trans mastima, soli i šećerima se smatra lošom, a povezana je sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, pa čak i nekim vrstama karcinoma.
  • Povišen nivo glukoze u krvi: Dugotrajno povišen nivo glukoze u krvi može dovesti do šećerne bolesti, između ostalog.
Zdrava osoba drži bolesnu za ruku.
Osobama koje boluju od dugotrajnih oboljenja je potrebna podrška.

Individualni faktori rizika

S obzirom na to da je svako od nas različit, normalno je da nećemo svi biti pod jednakim rizikom od oboljevanja od nekih dugotrajnih stanja. Na individualnom nivou, neki od faktora koji mogu doprineti ravoju patoloških medicinskih oboljenja obuhvataju genetsku predispozicju, starost, pol, pa čal i nivo obrazovanja. Pod genetskom predispozicijom podrazumevamo karakteristike koje je osoba nasledila od svojih predaka. Na primer, osobe koje imaju porodičnu istoriju srčanih oboljenja imaju veće šanse da obole od istih. Starost je još jedan važan faktor, jer rizik od oboljevanja raste sa godina. Pol takođe može povećati verovatnoću za dobijanje određenih bolesti, jer su neke češće kod muškaraca, dok su druge češće kod žena. Kada je u pitanju obrazovanje, niži nivo istog je često povezan sa lošijom informisanošću o dostupnim zdravstvenim uslugama, pa i sa pristupom istim.

Socijalni i ekonomski faktori

Uzrok hroničnih bolesti ne mora nužno biti medicinske prirode. Štaviše, često do njih dolazi posledicom socijalnih i ekonomskih faktora, kao što su siromaštvo i diskriminacija. Ali zašto je to tako? Pa, siromašni ljudi retko imaju pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Uz to, zdrava hrana koju bi trebalo da konzumiraju je često skupa, te nisu u situaciji da je priušte. Kao rezultat, oni su primorani da pribegenu lošijoj ishrani, onoj koja kroz dugotrajnu konzumaciju može uzrokovati brojne probleme. Socijalno diskrimisane osobe su takođe pod rizikom, iz prostog razloga što ponašanje okoline prema njima doprinosi većem lučenju kortizola, odnosno hormona stresa. Kada se ovaj hormon proizvodi tokom dužeg perioda, kao posledica se mogu javiti neke od hroničnih, potencijalno teških bolesti.

Faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti uključuju siromaštvo, a pod njim je i ova osoba koja sedi na ulici i skuplja novac u prisustvu svog psa
Faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti uključuju siromaštvo.

Uticaj okruženja

Faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti na koje čovek i ne može imati preteranog uticaja se tiču okruženja u kojem živimo. Klimatski uslovi, kao što su velike temperature ili visoka vlažnost, mogu uticati na zdravlje, posebno kod osoba sa hroničnim respiratornim bolestima. Na primer, ekstremne temperature mogu pogoršati simptome kod onih koje boluju od astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća.

Dalje, zagađenje vazduha, bilo da je reč o industrijskom ili zagađenju iz automobila, može povećati rizik od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Fino suspendovane čestice i gasovi poput azot dioksida prodiru duboko u pluća, uzrokujući upale koje, ukoliko se ne saniraju na vreme, mogu uzrokovati dugotrajnu štetu.

Takođe, život u urbanim sredinama može doći sa ograničenim pristupom zelenim površinama. Ovo može da utiče na mogućnost bavljenja fizičkim aktivnostima. Fizičkim aktivnostima koje su ključne za održavanje zdrave telesne težine, pa stoga i prevenciju nekih oboljenja. Osim toga, buka u gradovima može često uticati na mentalno zdravlje. Stres uzrokovan bukom neretko dovodi do povišenog krvnog pritiska, kao i drugih zdravstvenih problema.

Šta kada do hronične bolesti dođe?

U pojedinim situacijama, ma koliko pazili, faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti učine svoje i do razvoja istih dođe. Međutim, ukoliko se to desi, ne treba očajavati. Prvo i pre svega, važno je da se pacijent pravovremeno i adekvatno informiše o svom stanju. Takođe je potrebno da se aktivno uključi u proces lečenja. Hronične bolesti su, po svojoj prirodi, dugotrajne i često zahtevaju dugoročno lečenje. To može uključivati redovne medicinske preglede, uzimanje propisanih lekova, promene u načinu života i redovno praćenje simptoma.

Dok je sama terapija često izazovna, ona je ključna za održavanje kvaliteta života. Pacijentima najteže padaju promene u pogledu svakodnevnih navika, poput eliminisanja određenih namirnica iz ishrane, strogu zabranu upotrebe alkohola i duvana, pa i uvođenje redovnog vežbanja.

I dok hronične bolesti dovode do niza fizičkih simptoma, one mogu imati i značajan emocionalni uticaj. Mnogi ljudi koji pate od istih su često anksiozni, neki čak i depresivni. Iz tog razloga je važno da se, prilikom lečenja, pored lečenja tela, leči i um. Lekari često savetuju pacijentima koji pate od određenih bolesti da se obrate psihoterapeutima. Takođe, grupne seanse su se pokazale jako korisnim, kao i razne tehnike opuštanja. Postoje i osobe kod kojih ovi koraci ne daju rezultat. Njima se neretko prepisaju lekovi kako bi se simptomi povezani sa mentalnim zdravljem držali pod kontrolom.

Depresivna osoba drži crtež smajlija preko usta
Hronične bolesti često negativno utiču na mentalno zdravlje, pored fizičkog.

Jako je bitno za pacijente koji boluju od dugotrajnih bolesti da budu u stalnom kontaktu sa svojim lekarom. Na ovaj način, zdravstveni radnici mogu odmah reagovati ukoliko primete da se stanje poboljšava, ili ipak pogoršava. Kako se vreme menja i prolazi, tako se može menjati i plan lečenja. Iz tog razloga je bitno sve iskomunicirati sa lekarom. Čak i ono za šta mislite da nema preteranu medicinsku važnost.

Život nakon dijagnoze ide dalje

Kao što ste mogli da vidite, faktori koji utiču na razvoj hroničnih bolesti su mnogobrojni, a razumevanje istih je izuzetno važno za prevenciju i efikasno lečenje. Ukoliko, pak, do bolesti dođe, moramo napomenuti da to ne znači kraj kvalitetnog života. Iako ona može značajno uticati na pojedinca, uz podršku i adekvatno lečenje, pacijenti mogu voditi ispunjen i produktivan život. Zato ne klonite duhom! Ne dozvolite bolesti da upravlja vama, već vi počnite da upravljete njom na vreme! Na taj način ćete moći da nastavite da uživate u svim aktivnostima koje volite.