Da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema?

U savremenoj medicini, antibiotici su postali neizostavan deo lečenja različitih infekcija. Međutim, javlja se zabrinutost o potencijalnim dugoročnim posledicama njihove upotrebe, naročito kada je reč o prekomernom korišćenju. Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u ovom kontekstu je: da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema? Ovo pitanje je posebno važno jer srčane bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti širom sveta. Uz to, i sama učestalost njihovog javljanja se, nažalost, kontinuirano povećava. IntroLab Laboratorija Beograd će danas pokušati da odgonetne ovu nedoumicu. Takođe ćemo pokušati da potencijalno stavi tačku na prekomerno i ne-medicinski opravdano konzumiranje ove vrste lekova.

Uvod u svet antibiotika

Pre nego li razgraničimo da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema, hajde da objasnimo šta su zapravo antibiotici. U pitanju je vrsta lekova koja se koristi za borbu protiv bakterijskih infekcija. Njihovo otkriće u prvoj polovini 20. veka je, u to vreme, predstavljalo pravu revoluciju u svetu medicine. Naime, tada je lekarima konačno postao široko dostupan moćni alat u borbi protiv bolesti koje su prethodno često bile smrtonosne. Od otkrića penicilina od strane Aleksandra Fleminga 1928. godine, razvijen je veliki broj različitih vrsta antibiotika, svaki specifičan za određene vrste bakterija.

Antibiotici deluju tako što uništavaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i reprodukciju, čime pomažu ljudskom telu da se izbori sa infekcijom. Postoje različite klase istih, poput penicilina, tetraciklina, cefalosporina, makrolida, i mnogih drugih, a svaka klasa deluje na malo drugačiji način i koristi se za lečenje različitih infekcija. Na primer, neki antibiotici su efikasni protiv širokog spektra bakterija (antibiotici širokog spektra), dok su drugi usmereni na specifične vrste bakterija (antibiotici uskog spektra).

Osoba koja drži razne pilule u šakama
Da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema? Iako su ovi lekovi doneli mnoštvo toga dobrog, možda ipak nisu najbolji za zdravlje srca i krvnih sudova.

Ovi lekovi su neophodni u lečenju raznih bakterijskih infekcija, kao što su pneumonija, streptokokna angina, urinarne infekcije, određeni oblici meningitisa, i mnoge druge. Međutim, njihova upotreba mora biti pažljiva i razumna. Nepravilna upotreba, bilo prekomerna ili nepotrebna, može dovesti do razvoja otpornosti bakterija na ove lekove, što je ozbiljan globalni zdravstveni problem današnjice.

Detaljnije o kardiovaskularnom sistemu

Kardiovaskularni sistem, poznat i kao krvotok, sastoji se od srca i krvnih sudova. Ovaj sistem je odgovoran za cirkulaciju krvi kroz telo, te igra ključnu ulogu u transportu kiseonika, hranljivih materija i hormona do ćelija, kao i u uklanjanju otpadnih produkata iz tela. Srce, kao motor ovog sistema, pumpa krv kroz mrežu arterija, vena i kapilara. Na taj način, ono osigurava neprekidan tok krvi i održavanje vitalnih funkcija.

Kada su u pitanju uobičajeni problemi i bolesti kardiovaskularnog sistema, u njih najčešće spadaju:

  • Koronarna arterijska bolest (suženje ili blokada koronarnih arterija),
  • Hipertenzija (visok krvni pritisak),
  • Srčani udar (infarkt miokarda),
  • Moždani udar (cerebrovaskularni insult, odnosno šlog),
  • Srčana insuficijencija (kada srce nije sposobno da efikasno pumpa krv),
  • Aritmija (nepravilan srčani ritam),
  • i mnoge druge.

Ovi poremećaji mogu biti posledica različitih faktora, kao što su genetička predispozicija, životni stil, ishrana, fizička aktivnost i ostali.

Lekar drži ruke prekrštenim dok u jednoj od njih drži stetoskop
Ne uzimajte lekove, uključujući i antibiotike, na svoju ruku. Konsultujte se sa lekarom!

Preventiva i rano otkrivanje ovih stanja su od velikog značaja za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova. To obuhvata zdrave životne navike kao što su uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola, kao i redovne medicinske preglede. Takođe, upravljanje hroničnim stanjima poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska je jednako važno za smanjenje rizika od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Veza između antibiotika i kardiovaskularnog zdravlja

Zabrinutost u vezi sa uticajem antibiotika na kardiovaskularni sistem proizlazi iz sve većeg broja istraživanja koja ukazuju na moguće negativne posledice. Jedno takvo istraživanje, sprovedeno na skoro 36,500 žena, pokazalo je da dugotrajna upotreba antibiotika, posebno kod žena starijih od 60 godina, može biti povezana sa povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara. Ovo se objašnjava promenama u mikrobiotičkom okruženju creva. Ove promene nastaju kao rezultat dugotrajne upotrebe ovih lekova. Naime, antibiotici uništavaju ne samo štetne bakterije, već i korisne probiotske bakterije u crevima, što može dovesti do neravnoteže i povećanja broja mikroorganizama koji mogu izazvati bolesti.

Model ljudskog srca
Kada se koriste na način na koji to nije propisano, antiobitici mogu negativno uticati na srce.

Promene u crevnoj flori takođe mogu uticati na procese upale i formiranje krvnih ugrušaka; oba ključna faktora u razvoju kardiovaskularnih bolesti. Na primer, određene ”loše” bakterije u crevima proizvode hemijsku supstancu TMA (trimetilamin), koja se u jetri pretvara u TMAO (trimetilamin N oksid). Visoke koncentracije TMAO povezane su sa povećanim rizikom od razvoja infekcija i trombova. Ovo dalje povećava mogućnost za razvoj patoloških stanja poput infarkta miokarda i šloga.

Važno je napomenuti da ovi nalazi ne znače da antibiotici direktno izazivaju kardiovaskularne bolesti. Međutim, oni ukazuju na potrebu za pažljivom i razumnom upotrebom antibiotika, posebno kod osoba starije dobi ili kod onih koji već nose rizik ka obolevanju od bolesti srca i krvnih sudova. Ovo podrazumeva korišćenje antibiotika samo kada je to apsolutno neophodno i pod medicinskim nadzorom. Na taj način se izbegavaju potencijalno štetni efekti na kardiovaskularni sistem.

Da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema?

Dakle, da li prekomerno korišćenje antibiotika ugrožava zdravlje kardiovaskularnog sistema? U svetlu ovih saznanja, jasno je da prekomerna i nepravilna upotreba lekova ovog tipa može imati određene implikacije. One koje prelaze granice borbe protiv bakterijskih infekcija. Antibiotici ostaju ključni alat u lečenju mnogih ozbiljnih bolesti. Međutim, njihova upotreba zahteva pažljivo razmatranje i odgovornost kako od strane zdravstvenih radnika, tako i od strane pacijenata. Posebno je važno biti svestan potencijalnih rizika koje dugotrajna upotreba istih može imati na kardiovaskularni sistem. Ovo se naročito podrazumeva kod starijih osoba ili onih koji su već pod rizikom. Na sreću, kroz razumnu upotrebu antibiotika i usmeravanje ka preventivnim merama i zdravim životnim navikama, možemo doprineti očuvanju kako opšteg zdravlja, tako i zdravlja našeg kardiovaskularnog sistema. Zašto onda ne bismo to uradili?

 

Izvor:

Academic.Oup.Com, academic.oup.com/eurheartj/article/40/47/3838/5477431.