Da li je insulinska rezistencija dijabetes?

Da li je insulinska rezistencija dijabetes? Ovo je pitanje koje često zbunjuje mnoge ljude. Na prvi pogled, ova dva medicinska poremećaja mogu delovati slično, ali su u suštini različiti. Dok je insulinska rezistencija stanje koje može dovesti do razvoja dijabetesa, to ne znači nužno da će svaka osoba sa istom neizbežno oboleti od sećerne bolesti. Međutim, kako bismo bolje razumeli ovu razliku, potrebno je da zaista razumemo šta je to insulinska rezistencija. A u tome će nam pomoći stručnjaci laboratorije IntroLab u Beogradu.

Insulinska rezistencija – tihi neprijatelj

Pre nego što objasnimo šta se zapravo podrazumeva pod terminom insulinska rezistencija, potrebno je da odgovorimo na to šta je suštinski insulin. Insulin je hormon koji luči pankreas. On je uglavnom uključen u proces regulacije nivoa šećera u krvi, a delom takođe utiče i na metabolizam masti i proteina. Ali na koji način se zapravo oslobađa ovaj hormon? Pa, kada pojedemo obrok koji sadrži ugljenje hidrate, količina šećera u našoj krvi se povećava. Ćelije pankreasa su sposobne da osete ovo povećanje i, kao rezultat, oslobađaju insulin. On, potom, putuje kroz naš krvotok i govori ćelijama tela da prikupljaju šećer, time sprečavajući da isti bude prisutan u visokom nivou, što može imati štetne efekte po organizam.

Kod osoba koje boluju od insulinske rezistencije, ćelije tela su manje osetljive na insulin, te nisu u stanju da na efikasan način primaju njegove signale. Radi kompenzacije, pankreas počinje da luči više insulina, što dovodi do stanja koje se zove hiperinsulinemija. Međutim, uprkos povećanoj proizvodnji ovog hormona, nivo šećera u krvi ostaje visok jer ćelije ne reaguju na njega na način na koji bi trebalo.

Zašto je ovo stanje ozbiljno i koliko je zapravo često?

Još na početku smo negativno odgovorili na pitanje da li je insulinska rezistencija dijabetes. Ali iako ova dva stanja nisu ista, ne možemo poreći da određena poklapanja postoje. Štaviše, insulinska rezistencija je, zapravo, često preteča dijabetesa tipa 2. Ukoliko se ne preduzmu koraci ka lečenju iste, može doći do preopterećenja pankreasa. Kao rezultat, on može prestati da proizvodi dovoljnu količinu insulina, što dovodi do dijabetesa tipa 2.

Aparat za merenje šećera u krvi koji služi kao vizuelni prikaz teme da li je insulinska rezistencija dijabetes
Da li je insulinska rezistencija dijabetes? Nije, ali može uzrokovati isti.

Ono što zabrinjava je učestalost ovog patološkog stanja. Naime, prema nekim procenama, prevalencija insulinske rezistencije iznosi 15,5–46,5% među odraslima širom sveta. Ovo stanje je povezano sa nizom drugih zdravstvenih problema, uključujući metabolički sindrom, bolesti srca, nealkoholnu masnu bolest jetre, sindrom policističnih jajnika, Alzheimerovu bolest, pa čak i neke vrste raka.

Koje su faktori rizika za razvoj ovog stanja?

Iako postoji specifičan medicinski test za dokazivanje insulinske rezistencije, lekari ga često koriste samo radi potvrde dijagnoze, odnosno u slučajevima kada kod pacijenta postoje određeni faktori rizika. Neki od tih faktora su:

  • Prekomerna težina ili gojaznost
  • Starost (ovde se misli na osobe starije od 45 godina)
  • Porodična istorija šećerne bolesti
  • Fizička neaktivnost
  • Zdravstveni problemi kao što su visok krvni pritisak i abnormalni nivoi holesterola (uključujući visoke trigliceride)
  • Istorija gestacijskog dijabetesa
  • Istorija srčanih bolesti ili moždanog udara
  • Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
  • Konzumiranje određenih lekova, kao što su glukokortikoidi, neki antipsihotici i neki lekovi za HIV
  • Hormonski poremećaji, kao što su Kušingov sindrom i akromegalija
  • Problemi sa spavanjem, posebno apneja u snu

Veza između insulinske rezistencije i dijabetesa

Nisu svi sa dijabetesom insulinski rezistentni, niti će svi sa insulinskom rezistencijom dobiti dijabetes. Zapravo, insulinska rezistencija je širi pojam. Ako vaše telo luči više insulina kako bi adekvatno regulisalo nivoe glukoze u krvi, onda imate insulinsku rezistenciju. Ovo stanje može postojati godinama pre nego što se dijagnoza dijabetesa uspostavi, a često je povezano sa drugim zdravstvenim problemima.

Kod dijabetesa tipa 1, centralni problem je nedostatak insulina: ćelije pankreasa koje ga obično proizvode jednostavno to ne čine. Ovo je autoimuna bolest, što znači da imuni sistem greškom napada i uništava ćelije ove žlezde, onemogućavajući mu da proizvodi ovaj hormon. Bez njega, glukoza se ne može preneti iz krvotoka u ćelije, što rezultira visokim nivoom šećera u krvi.

Osoba koja ubrizgava insulin u stomak.
Čak i kod osoba koje su na terapiji insulinom, insulinska rezistencija može pogoršati postojeću šećernu bolest.

Kod dijabetesa tipa 2, s druge strane, insulina ima, ali mu telo odoleva. Ovo stanje se obično razvija tokom vremena, a insulinska rezistencija je često prvi korak u tom procesu. Kako ćelije postaju sve manje osetljive na insulin, pankreas mora da proizvodi sve više istog da bi se održao optimalan nivo glukoze. Na kraju, pankreas može postati iscrpljen i može prestati da proizvodi dovoljno insulina, što dovodi do ove bolesti.

I ljudi sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2 mogu patiti od insulinske rezistencije, ali se ona češće javlja kod osoba iz druge grupe. Ovo stanje dalje može pogoršati simptome šećerne bolesti, čak i uz upotrebu insulina ili drugih lekova.

Borba protiv insulinske rezistencije

Vežbanje je najbolji način za borbu protiv ovog medicinskog poremećaja. Zašto? Zato što ono čini telo osetljivijim na insulin i gradi mišiće koji mogu apsorbovati glukozu iz krvi. Kada je reč o vrsti fizičke aktivnosti, i aerobne i anaerobne vežbe su efikasne. Kod insulinski rezistentnih odraslih osoba koje su slabe i gojazne, kombinacija vežbanja sa gubitkom težine pokazala se kao ključna kombinacija.

Pored redovne fizičke aktivnosti, pravilna ishrana takođe igra važnu ulogu u upravljanju ovim stanjem. Ishrana bogata vlaknima, celim žitaricama, voćem, povrćem i zdravim mastima je itekako preporučljiva. S druge strane, ishrana bogata zasićenim mastima, trans mastima i dodatnim šećerima može dovesti do pogoršanja i eventualnog razvoja dijabetesa tipa 2.

Upravljanje stresom i dovoljno sna takođe su važan deo lečenja. Stres i nedostatak sna mogu poremetiti vaš hormonski balans, pa i smanjiti osetljivost ćelija na insulin. Stoga se osobama koje pate od insulinske rezistencije savetuje da praktikuju tehnike upravljanja stresom, kao što su meditacija, duboko disanje i joga. Takođe, potrebno je da odlaze na spavanje u isto vreme svakog dana, kao i da spavaju minimum 7 sati dnevno.

Primer zdravih obroka koji obiluju svim potrebnim nutritijentima
Zdrava ishrana je sastavni deo terapije.

Insulinska rezistencija – preteča dijabetesa ili ne?

Da li je insulinska rezistencija dijabetes? Odgovor je ne. Iako insulinska rezistencija može biti prekursor dijabetesa, ona sama po sebi nije ova bolesti. Štaviše, mnogi ljudi koji pate od iste nikada ne obole od šećerne bolesti. Međutim, to ne znači da ne treba biti obazriv. Ukoliko imate ovo stanje, potrebno je da ga kontrolišite. U suprotnom, rizikujete da obolite od ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato, ukoliko vam je dijagnostifikovana insulinska rezistencija, uzmite zdravlje u svoje ruke i tretirajte je što je ranije moguće!