Alergija na ambroziju: simptomi, sezona i analize koje daju odgovor

Kijanje u serijama, zapušen nos i suzenje očiju koji počinju sredinom avgusta i ne prestaju nedeljama — to je opis koji alergolozi čuju svake godine u isto vreme. Alergija na ambroziju prema procenama pogađa nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji, a polen ove korovske biljke vetar nosi i više od 100 kilometara, pa tegobe imaju i oni koji ambroziju nikada nisu videli u svom kraju. Prvi korak nije lek iz apoteke, već nalaz koji pokazuje na koji ste tačno alergen osetljivi.

Kada je sezona ambrozije u Srbiji?

Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) počinje da cveta početkom jula, ali značajnije količine polena dospevaju u vazduh tek oko 15. avgusta. Vrhunac sezone ambrozije traje od kraja avgusta do sredine septembra, a sve se završava prvim mrazom — obično krajem oktobra.

Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. U jeku sezone merne stanice u Beogradu i Vojvodini beleže vrednosti koje taj prag premašuju i sedam do jedanaest puta, pa se tada tegobe javljaju i kod osoba sa blagom preosetljivošću. Jedna jedina biljka tokom sezone oslobodi do milijardu polenovih zrna, zbog čega nekoliko zapuštenih parcela u komšiluku utiče na ceo kvart.

Koncentracija polena najviša je u ranim jutarnjim satima, između 5 i 10 časova, i po toplom, suvom i vetrovitom vremenu. Posle jače kiše naglo opada, pa alergičari tada imaju nekoliko sati predaha.

Koji su simptomi alergije na ambroziju?

Simptomi se javljaju u roku od nekoliko minuta do sat vremena od izlaganja polenu i traju sve dok je njegova koncentracija visoka. Najčešće se prepoznaju po sledećem:

• kijanje u serijama, često desetak puta zaredom
• vodenast sekret iz nosa i zapušenost koja se smenjuje sa curenjem
• svrab nosa, nepca i grla, ponekad i ušnih kanala
• crvenilo, svrab i suzenje očiju
• suv, nadražajni kašalj i osećaj stezanja u grudima
• umor i isprekidan san zbog otežanog disanja noću

Kod dela pacijenata tegobe se ne zadržavaju na nosu i očima. Zbog toga testiranje na alergije ima smisla i kada su simptomi naizgled blagi — nalaz pokazuje koliko je imuni sistem zaista reaktivan.

Kako razlikovati alergiju od prehlade

Prehlada prolazi za sedam do deset dana, često je prati povišena temperatura, a sekret iz nosa posle dva do tri dana postaje gušći i žućkast. Kod alergije temperature nema, sekret ostaje bistar, a svrab je izražen — to je simptom koji virusne infekcije gotovo nikada nemaju. Ključan je i obrazac: tegobe traju nedeljama, jače su ujutru i po vetrovitom danu, a slabe posle kiše i u klimatizovanom prostoru.

Zašto ambrozija pogoršava astmu?

Polenova zrna ambrozije su dovoljno sitna da dospeju u donje disajne puteve, gde pokreću eozinofilnu upalu. Kod osoba koje već imaju alergijsku astmu sezona polena znači češće napade, veću potrebu za inhalatorom i noćni kašalj.

Stepen te upale meri se laboratorijski. ECP analiza pokazuje aktivnost eozinofila i koristi se za praćenje astme i alergijskog rinitisa, a nalaz je gotov za osam dana. Uz nju se često gleda i broj eozinofila u kompletnoj krvnoj slici i značenje svakog parametra, jer je povišen udeo ovih ćelija čest pratilac sezonskih alergija.

Kako se potvrđuje alergija na ambroziju

Sumnja se postavlja na osnovu simptoma i njihovog vremenskog obrasca, ali dijagnozu daje nalaz specifičnih IgE antitela. U IntroLab laboratoriji dostupno je nekoliko nivoa ispitivanja, u zavisnosti od toga koliko je slika jasna.

Analiza Ambrosia Elatior W1 meri antitela usmerena baš na polen ambrozije. Radi se iz venske krvi, ne traži posebnu pripremu, a nalaz stiže za najviše 15 dana. To je najdirektniji odgovor na pitanje da li je ambrozija uzrok tegoba.

Kada tegobe traju od proleća do jeseni, jedan alergen retko objašnjava celu sliku. Tada je logičniji Phadiatop – Alatop skrining, koji kombinuje najčešće inhalacione i nutritivne alergene i pokazuje postoji li uopšte senzibilizacija, ili panel Polen korova mix WP1 koji uz ambroziju pokriva i pelin, bokvicu, lobodu i solnjaču.

Uz specifične alergene često se određuje i ukupni imunoglobulin E (IgE) — nalaz je gotov za jedan dan, a povišene vrednosti govore o sklonosti ka alergijskim reakcijama uopšte. Bitno je znati i da se analiza krvi ne mora raditi tokom sezone: specifična IgE antitela ostaju merljiva i zimi, pa je terapiju moguće planirati mnogo pre avgusta.

Ambrozija, pelin i hrana koja izaziva svrab u ustima

Ambrozija i pelin pripadaju istoj botaničkoj porodici i dele slične proteine, pa osobe osetljive na jedan polen vrlo često reaguju i na drugi. Zbog toga se uz osnovni test neretko radi i analiza na divlji pelin W6, naročito kod pacijenata čije tegobe počnu već krajem jula.

Ista ukrštena reaktivnost objašnjava zašto u sezoni polena neke namirnice odjednom izazivaju peckanje. Dinja, lubenica, krastavac, tikvice, banana i suncokretove semenke kod osetljivih osoba izazivaju svrab usana, jezika i grla — reakciju poznatu kao oralni alergijski sindrom. Simptomi su obično blagi i prolazni, ali su izraženiji upravo u nedeljama kada je koncentracija polena najviša.

Kako smanjiti izloženost polenu ambrozije

Terapiju propisuje lekar, ali svakodnevne navike značajno menjaju težinu simptoma:

1. Pratite nedeljne izveštaje i prognozu koncentracije polena ambrozije, koje objavljuje Državna mreža za monitoring polena.
2. Zatvarajte prozore ujutru i uveče, a provetravajte sredinom dana ili posle kiše.
3. Planirajte šetnje i trening na otvorenom za dan posle jače kiše.
4. Istuširajte se i presvucite čim se vratite kući, jer polen ostaje na koži, kosi i odeći.
5. Ne sušite veš napolju tokom avgusta i septembra.
6. Koristite naočare za sunce i klima uređaj sa filterom umesto otvorenog prozora u kolima.

Česta pitanja

Šta je ambrozija? Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka iz porodice glavočika, poreklom iz Severne Amerike, koja se u Evropi širi od početka 20. veka. Naraste od 30 do 150 centimetara, ima perasto deljene listove i sitne zelenkastožute cvetove skupljene u klasove na vrhovima grana.

Koje vrste ambrozije najčešće izazivaju alergiju? U Srbiji je daleko najrasprostranjenija pelinolisna ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), poznata i pod starijim nazivom Ambrosia elatior — to je vrsta koja se ispituje analizom Ambrosia Elatior W1. Uz nju se, pre svega u Vojvodini, sreće i trokrpa ambrozija (Ambrosia trifida), krupnija vrsta čiji polen izaziva slične tegobe.

Da li su alergija na polen i alergija na ambroziju isto? Nisu isto. Alergija na polen je širi pojam koji obuhvata reakcije na polen drveća, trava i korova, dok je ambrozija samo jedan korov iz te grupe. Razlika je praktična: polen breze i drugog drveća opterećuje vazduh u martu i aprilu, trave u maju i junu, a ambrozija tek od sredine avgusta. Ako tegobe imate i u proleće i u kasno leto, verovatno ste osetljivi na više alergena, pa panel daje precizniju sliku od pojedinačnog testa.

Kako da razlikujem alergiju na ambroziju od prehlade? Prehlada traje sedam do deset dana, često uz povišenu temperaturu i gušći sekret iz nosa. Alergijske tegobe traju nedeljama, bez temperature, uz bistar sekret i izražen svrab nosa i očiju, a osetno slabe posle kiše.

Koliko košta analiza na ambroziju i koliko se čeka nalaz? Analiza Ambrosia Elatior W1 u IntroLab-u košta 2.200 dinara, radi se iz venske krvi i nalaz je gotov za najviše 15 dana. Ukupni IgE košta 1.200 dinara, a rezultat stiže za jedan dan.

Zakažite analizu na vreme

Sezona traje kratko, ali se ponavlja svake godine, a svaka nova nekontrolisana sezona povećava rizik od proširenja tegoba sa nosa na disajne puteve. Ako sumnjate da je alergija na ambroziju razlog vaših tegoba, nalaz specifičnih IgE antitela daje jasan odgovor iz jednog uzorka venske krvi. Kako antitela ostaju merljiva i van sezone, najviše koristi ima testiranje obavljeno pre avgusta — ostaje dovoljno vremena da se sa alergologom dogovori terapija za narednu sezonu. Laboratorija IntroLab u Beogradu radi ceo spektar alergoloških analiza, od pojedinačnih alergena do panela za polen korova.